Malo koji medij izviestio je da su na ulazu u pećinu brojni Tajlanđani ostavljali darove u obliku nakita i namirnica i govorili tihe molitve. Činili su to da bi odobrovoljili duha za kojeg veruju da boravi u pećini i kog su dečaci naljutili pa ih je progutao.

Naime, u blizini pećine nalazi se kip mlade žene odevene u tradicionalnu tuniku, a u podnožju njenih nogu nalaze se posvećeni darovi. To je Jao Mae Non, mitska princeza čiji duh, veruju Tajlanđani, nastanjuje pećinu u kojoj su se zaglavili dečaci.

Beta

Legenda kaže kako se nekad davno Jao Mae zaljubila u mladog konjušara. Kako njihova ljubav nije bila dopuštena, zajedno su pobegli, a princeza je ubrzo zatrudnela. U begu su naišli na pećinu koja im je postala privremeni dom. Jednog jutra, kada je mladi konjušar otišao u potragu za hranom, pronašla ga je straža princezinog oca i ubila. Čuvši kobnu vest Jao Mae je probola bodežom stomak i iskrvarila u pećini. Od tog trenutka, njen duh boravi u pećinama. Njena prolivena krv pretvorila se u vodu, a telo je postala planina koja okružuje pećinu i nalikuje na uspavanu ženu.

Neki veruju da se posle veka sna uspavana princeza probudila i zarobila dečake, pa ih nije pustila usprkos brojnim molitvama i darovima.

printscreen/twitter.com/MissAlKanan

Lokalni stanovnici smatraju da je princeza želela ljudsku žrtvu i smrću jednog od spasioca pripadnika vojne jedinice SEAL Samarna Poonana dobila je ono što je tražila. Duh princeze je želeo krv ratnika, nalik onim koji su nekada ubili njenog izabranika, veruju Tajlanđani. Njegovom krvlju, smrt mladog konjušara je osvećena, a dečaci su uspešno spašeni.