Stočarstvo je i dalje vodeća grana po vrednosti u poljoprivrednoj proizvodnji Srbije, ali prema podacima popisa poljoprivrede iz 2012. u poslednjih 50 godina smanjen je broja grla svih vrsta stoke, a najveći pad je zabeležen kod govedarstva, gde je proizvodnja gotovo prepolovljena, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
Smanjen je ukupan broj grla stoke, ali je prosečan kapacitet proizvodnje porastao sa dva na tri grla po gazdinstvu, rečeno je na predstavljanju publikacije RSZ-a “Stočarstvo u Republici Srbiji” koju je uradio profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici Rade Popović.
U Srbiji se, prema popisu, 77,5 odsto poljoprivrednih gazdinstava, odnosno njih 489.364, bavi stočarstvom od čega su 99,9 odsto porodična poljoprivredna gazdinstva koja na raspolaganju imaju 84 odsto grla, odnosno 3,5 grla po domaćinstvu.
Poljoprivredna preduzeća imaju na raspolaganju 16 odsto ukupnog broja grla sa prosečnim kapacitetom 497 grla po gazdistvu. Najveću vrednost u stočarstvu, sa po 42 odsto, daju govedarstvo i svinjarstvo, a značajniji udeo ima i živinarstvo, koje je najzastupljenija grana stočarstva na gazdinstvima u Srbiji, a ujedno je i najviše industrijalizovana grana stočarstva.
Stočarstvo je, prema udelu u ukupnom broju grla, najzastupljenije u regionu Šumadije i zapadne Srbije (39,8 odsto) i regionu Vojvodine (34 odsto), a najmanje u regionu južne i istočne Srbije (20,7 odsto).
Navedeno je i da prosečna gustina stočarske proizvodnje u Srbiji iznosi 0,6 grla po hektaru korišćene poljoprivredne površine, a gazdinstva sa stočarskom proizvodnjom koriste 70 odsto poljoprivrednog zemljišta i dominantan udeo ostalih resursa, poput radne snage i mehanizacije.
Stočarstvo u Srbiji je zasnovano na gazdinstvima male i srednje ekonomske veličine, koja u svom vlasništvu imaju dve trećine grla stoke. Upozoreno je da je obrazovanost poljoprivrednika koji se bave stočarstvom niska i istaknuto da je dve trećine vlasnika gazdinstava svoje znanje za bavljenje stočarskom proizvodnjom steklo iskustvom i ima najviše završenu osnovnu školu.
Samo 2,5 odsto vlasnika gazdinstava je završilo srednju poljoprivrednu školu, 0,7 višu poljoprivrednu školu ili fakultet iz oblasti poljoprivrede.
Prema podacima investitora, svega jedna trećina gazdinstava ima naslednika, a starosna struktura je naročito nepovoljna u južnoj Srbiji. U vlasništvu poljoprivrednika starijih od 65 godina je 26 odsto grla, dok je u rukama poljoprivrednika starih između 55 i 64 godine 30 odsto grla stoke.
