Svetske berze su danas zabeležile gubitke, a američki indeks Dau Džons je izgubio čak 4,6 odsto vrednosti.
Pad indeksa na Vol stritu je započeo u petak, usled zabrinutosti investitora da bi veća inflacija i kamate mogle usporiti ekonomski rast.
Pored “Dau Džounsa” i indeks S&P 500 je zabeležio veliki pad od 4,1 odsto.
Banke su danas prošle najgore jer su u slobodnom padu prinosi na obveznice i kamatne stope. Zdravstvene, tehnološke i industrijske kompanije su sve imale velike gubitke, a akcije energetskih kompanija su potonule s padom cene nafte.
Tržišni analitičari su neko vreme predviđali pad, naglašavajući da su padovi od 10% ili više uobičajeni na tržištu. Ali dve godine pada nije bilo, iako su po mnogim merilima deonice bile skupe.
– To je kao kada dete na dečijem rodjendanu, posle popodneva s tortama i sladoledom, pojede još samo jedan kolačić i to ga natera da počne da povraća – rekao je Dejvid Keli, glavni globalni strateg firme “JP Morgan aset menadžment”.
Pad je počeo u petak, jer su se investitori zabrinuli da bi nagoveštaji rasta inflacija i kamatnih stopa, zajedno s rekordnim rastom na tržištu, mogli da ekonomiju SAD izbace iz šina. Energetske kompanije, banke i industrijske firme imale su od petka najteže gubitke.
Akcije nisu imale pad od 5,0 odsto još od juna 2016. godine, kada je Velika Britanija glasala da napusti Evropsku uniju. Tada oporavile za samo nekoliko dana.
Poslednji pad od 10 odsto je bio početkom 2016. godine, kada su cene nafte padale jer su investitori bili zabrinuti zbog pada globalnog privrednog rasta, koji je mogao da znatno smanji tražnju. Februara te godine u SAD je cena nafte opala na 26 dolara za barel. Pad od 10% se na Vol stritu smatra “korekcijom” cena.
Američki predsednik Donald Tramp se bavi “osnovama” dugoročne ekonomije koja je i dalje “izuzetno snažna”, saopštila je Bela kuća nakon panike koja je u ponedeljak nastala zbog pada indeksa na Vol stritu.
– Predsednik se fokusira na naše dugoročne ekonomske osnove koje su izuzetno snažne, uz jačanje ekonomskog rasta, istorijski nisku stopu nezaposlenosti i rast zarada američkih radnika – rekla je portparolka Bele kuće Sara Sanders.
Pale su i cene nafte, pa referentna američka nafta WTI košta 63,6 dolara po barelu posle pojeftinjenja od 2,8 odsto, dok britanska nafta Brent iz Severnog mora posle pojeftinjenja od dva odsto košta 67.2 dolara po barelu.
Zlato je pojeftinilo za 80 centi na 1,336.50 dolara za uncu. Srebro je palo za četiri centa na 16,67 dolara za uncu. Bakar je porastao za tri centa, na 3,22 dolara po kilogramu.
U Evropi su najznačaniji indeksi takodje bili u crvenom.
Dok Nemačka čeka rezultat pregovora konzervativaca i socijal-demokrata o vladi, indeks DAX je izgubio 0,8 odsto vrednosti. Francuski CAC 40 i britanski FTSE 100 su pali za 1,5 odsto.
U Aziji je japanski Nikei 225 pao za 2,6 odsto, južnokorejski Kospi 1,3 odsto a hongkonški Hang seng za 1,1 odsto.
Jedini dobitak je ostvario Šangajski kompozitni indeks koji je porastao za 0,7 odsto.
