Domaća izvorišta eksploatišu kompanije iz sveta.
Najcrnje prognoze predviđaju ratove za pijaću vodu, i to u skoroj budućnosti. A Srbija je prodala crpljenje gotovo svih kvalitetnijih domaćih izvorišta, uveliko se, upozoravaju stručnjaci priča o privatizaciji javnih vodovoda.
Vlasnici koncesija nad izvorištima, u poslednjih desetak godina, postale su – strane kompanije! Prema nekim istraživanjima, 90 odsto resursa pijaće vode koje su date pod koncesiju ili privatizovane kontrolišu kompanije iz – Nemačke, Francuske, Holandije i Amerike.
Komisija UN svrstala je našu zemlju na listu prvih 50 zemalja u svetu koje raspolažu velikim rezervama zdrave i pitke vode. Kako stručnjaci iz ove oblasti, međutim, tvrde, ni za jednu zemlju nije preporučljivo da najveća izvorišta, kao strateški neophodna, prodaju strancima. I da svaka zemlja treba da upravlja svojom vodom.
Da je takva prodaja bila nacionalni promašaj, za naš list naglašava i Goran Trivan, ministar za zaštitu životne sredine.
– Nedopustiva je bilo koja forma prepuštanja kontrole i upravljanja izvorištima pijaće vode strancima, bilo da je reč o prodaji ili davanju koncesija. Naša država je ta koja u svojim rukama mora da ima potpunu kontrolu i pravo upravljanja tim resursom koji je pitanje našeg opstanka. Ako država ne kontroliše izvorišta pijaće vode, onda ne kontroliše najvažniji nacionalni resurs – kaže Trivan za “Novosti”.
NA 99 GODINA
Vodeći proizvođači flaširane vode u Srbiji već su stekli pravo eksploatacije izvorskih voda, navodno na 99 godina. Neki od njih su došli u posed ovog blaga kupovinom akcija punionica vode.
Po Trivanovim rečima, Srbija nema neograničene količine pijaće vode i ne leži na prevelikom broju izvorišta i rezervi, pa je zato uveren da treba tražiti načine da naše izvore vratimo kući!
Da nikako nije dobro da domaćim izvorištima upravljaju stranci i da je apel ministra Trivana opravdan smatra i dr Ratko Bajčetić, stručnjak iz oblasti vodoprivrede.
– Vodni resursi, dakle one dostupne količine voda u svim oblicima, stanjima i statusima tretiraju se kao javno dobro od opšteg značaja i u vlasništvu su Republike Srbije. Kada se pređe određena granica eksploatacije ili na bilo koji način ugrozi izvorište, voda kao obnovljivi prirodni izvor to prestaje da bude – objašnjava sagovornik “Novosti”.
U Srbiji je, inače, registrovano oko 300 različitih tipova mineralnih, termalnih i termomineralnih izvorišta voda, iz kojih svake sekunde izlazi 1.500 litara tečnosti. Od toga se iskoristi tek tri odsto, a ostatak nepovratno odlazi u reke. Procenjuje se da se trećina domaćih izvorišta, najkvalitetnijih i najbogatijih, koristi za plasman na tržište, a gotovo 80 odsto flaširane vode iz srpskih izvora proizvode fabrike koje su u rukama stranih kompanija.
UPRKOS kalkulacijama u medijima da su vlasnici naših firmi za preradu vode kupili i sama izvorišta, Zakon o vodama to pobija. Prema njemu, vodni resursi – dostupne količine voda u svim oblicima – tretiraju se kao javno dobro od opšteg značaja koji su u vlasništvu Republike Srbije. Privatizacija se ne može odnositi na vodotoke, jezera ili izvorišta podzemnih voda.
– Zakonom o vodama određene su i odgovarajuće obaveze koje se tiču korišćenja, zaštite i zahvatanja voda koje se koriste za piće – kažu u Ministarstvu poljoprivrede i ukazuju da za svako zahvatanje voda, pa i voda koje se koriste za piće, potrebno je pribaviti vodnu dozvolu.
Njome se, kako zaključuju u Ministarstvu, praktično daje pravo i uslovi za korišćenje voda. Dozvole su sa odgovarajućim rokom važenja!
JOŠ DOMAĆE
U vlasništvu domaćih firmi ostala je fabrika mineralne vode “Heba” iz Bujanovca. Prodata je u novembru 2008. godine, za 2,5 miliona evra, preduzeću “Nektar” iz Bačke Palanke, kao i prokupački “Milan Toplica”. U domaćem vlasništvu je i “Voda voda”.
