Ukupan dug državi za neplaćene poreze i doprinose iznosi 670 milijardi dinara, od čega je trenutno naplativo 34 odsto.
Kako je listu “Večernje Novosti” potvrđeno u Poreskoj upravi Srbije, čak 441,5 milijardi dinara poreskog duga trenutno ne može da se naplati iz raznih razloga: ili je reč o dužnicima u restrukturiranju, stečaju, likvidaciji, “peračima” i “fantomima”, ili je reč o onima koji zvanično više ne postoje jer su izbrisani iz registra.
– Najveći dugovi su u stečaju, čak 260,3 milijarde dinara, i shodno zakonskim propisima, ti dugovi se ne mogu naplaćivati dok stečaj traje – ističu sagovornici “Novosti”.
Takođe, prema zakonu o privatizaciji, ne može da se provodi prinudna naplata ni za preduzeća u restruktururanju uopšte, a za preduzeća u priivatizaciji za dug koji je nastao 31. decembra 2007. godine.
U Poreskoj upravi dodaju da postoji i veliki broj preduzeća koja su ugašena u automatskom stečaju, dok je iza njih ostao dug od 53,3 milijardi dinara. Ovaj dug poreznici nikada neće naplatiti, jer je reč o ugašenim firmama, ovi obveznici više ne postoje, niti ima imovine nad kojom može da se sprovede prinudna naplata.
Najviše, na ime neplaćenih poreza, duguju preduzeća – čak 451,8 milijardi, što je 67 odsto ukupnog duga, pišu “Novosti”.
Na drugom mestu su poljoprivrednici, na neplaćenih 140 milijardi. Slede preduzetnici sa nepune 52 milijarde i, konačno, građani sa dugom od 25,7 milijardi dinara.
– Na osnovu podataka o izvršenim poreskim kontrolama, ne može se izvući zaključak da određene ‘vrste’ poreskih obveznika izbegavaju plaćanje poreza više od drugih – ukazuju u Poreskoj upravi. Svakako da postoje određene vrste delatnosti u kojima, u vezi sa načinom poslovanja, postoji veći rizik za izbegavanje plaćanja poreza. To su sve delatnosti u kojima je u opticaju gotov novac, kao što su građevinska, zatim, trgovina, usluge i drugo. Međutim, to ne znači da su svi, pa čak ni većina poreskih obveznika u toj ravni delatnosti, rizični sa stanovišta poštovanja poreskih propisa”.
“Novosti” takođe pišu da, s obzirom da je porez na dodatu vrednost opšti porez na potrošnju, koji je najprisutniji u poslovnim transakcijama poreskih obveznika, u toj oblasti je najprisutnije izbegavanje servisiranja obaveza.
– Modaliteti izbegavanja plaćanja PDV-a su brojni, a svode se na neprijavljivanje prometa, u pogledu obaveze zaračunavanja poreza ili na prikazivanje prometa koji nije ostvaren, kada se radi o korišćenju prava na odbitak prethodnog poreza – ukazuju u poreskoj Upravi.
