Klijenti koji su pre nekoliko godina podigli kredit kod banaka sada imaju razloga da se kaju: kamate su se smanjile, a taj trend je posebno prisutan ove godine.
To naročito teško pada građanima koji su podigli stamebne kredite jer su tu rate najviše, a obaveza se preuzimaju na nekoliko decenija, mnogi se vajkaku i pitaju se što nisu sačekali.
Srećom pa i za taj slučaj ima leka. Stare obaveze klijenti mogu refinansirati u drugoj
Solventnih sve manje
Naravno, postvalja se pitanje zašto su banke ođednom postale tako fleksibilne? Na popustljivost ih tera činjenica da je sve manje solventnih klijenata koji su spremni da se zaduže. Ostati bez klijenta je isto što i ostati bez prihoda. Zato je popustljivost u modi. Podaci Kreditnog biroa Udruženja banka govore da su refinansirajući kriditi za prvih osam meseci ove godine porasli 32,6 odsto i iznose 64,48 milijardi dinara. Svi drugi beleže znatno skormniji rast. A to govori da su se i klijenti izveštili, znaju i sami da štite svoje interese. Kada su u finansijskom škripcu ili kada mogu da nađu bolju ponudu, ne oklevaju da stare, nepovoljnije obaveze, refinansiraju ili da promene banku i potraže onu koja će im ponuditi povoljnije uslove.
banci, ali to nije jedina opcija. Kada u bankama gde otplaćuju preuzete obaveze čuju da klijent ima nameru da se seli i našao je opciju s nižom kamatom, često su spremni da mu ponude iste uslove kao konkurencija, pa i bolje, da bi ga zadržali. Posebno je to prisutno ako se radi o klijentu koji je bio ažuran kod plaćanja i gde kašnjenja kod rata gotovo da i nije bilo.
Prvi susret na šalteru i raspitivanje o smanjenju stopa obično prođe bez rezultata: službenici iza stakla se čude što klijentu uopšte tako nešto pada na pamet. Potpisao je ugovor, pristao na uslove koji su mu pre nekoliko godina nuđeni i šta sad hoće. Situacija se obično menja kada klijent zatraži potvrdu o ostatku duga, što je prvi korak za selidbu zajma u drugu banku. Tada se obično sluša druga pesma. Na scenu stupa šef i počinje razgovor o tome gde se stari kredit premešta i pod kojim uslovima. Matična banka, odnosno menadžer, tada obično pokaže razumevanje. Klijentu se tada ponudi da plaća pod istim uslovima kao i kod onih gde bi prešao.
A koliko se isplati cela ta finansijska gimnastika?
Stručnjaci kažu da se isplati refinansirati kredit po nižoj kamati. A ukoliko je rok otplate koji je preostao duži, utoliko je i suma koja će se na kraju otplatiti manja.
Kako to izgleda u praksi?
Klijenti koji su 2010. podizali stambeni kredit indeksiran u evrima obično su plaćali kamatu između sedam i osam odsto godišnje. Danas klijenti koji podižu kredit mogu računati na stopu od 3,2 do 4,08 odsto. Već u ponudi na tržištu ima i dinarskih kredita, kod kojih je stopa od pet do deset odsto.
Korisnicima koji otplaćuju gotovinske kredite ušteda takođe može dobro doći.
Gotovinski krediti i oni refinansirajući danas se mogu podići s kamatom od osam do deset odsto. Još pre nekoliko godina bile su bar 15 odsto godišnje. Ipak, ono što bi svi klijenti koji ulaze, bilo u banku u kojoj imaju otvoren račun ili u neku drugu, trebalo da znaju je da se najviše isplati refinansirati zajmove uzete po osnovu kreditnih kartica ili pozajmice po tekućem računu. Kamate su tu u proseku 20 do 25 odsto. Rivolving krediti se obično nude s mesečnom otplatom od pet odsto i takve pozajmice klijent otplati za dve godine. Ukoliko je na početku tog perioda i zadužio se za veću sumu, i te kako se isplati da se taj zajam kod matične banke ili druge refinansira jer je ušteda znatna.
