U proteklih 16 godina Srbija je iz fondova Evropske unije dobila više od tri milijarde evra bespovratnih sredstava kako bi lakše sprovodila reforme i postala uređenije društvo, što je nužan uslov da postane članica Unije.
Novčana pomoć ulaže se u ekonomski i društveni razvoj, jačanje kapaciteta naših institucija, u poljoprivredu, zdravstvo, obrazovanje, prekograničnu saradnju i druge oblasti. Planirano je da do 2020. svake godine dobijamo oko 200 miliona evra bespovratne pomoći.
Novac iz evropskih fondova sliva se i u srpsku poljoprivredu. U niškom okrugu uspeli su da ga dobiju i poljoprivrednici iz Udruženja “Ratar-K”. Njih 42 će poklonjenih 40.000 evra uložiti u opremanje sušare i hladnjače.
Očekuju višestruku korist.
– Moći će da povećaju cenu tog proizvoda, biće zaštićeni od onog varijabilnog segmenta, jer svi znamo da nemamo zaštićenu cenu otkupa u Srbiji – kaže Anita Ilić iz Udruženja poljoprivrednih proizvođača “Ratar-K”.
Materijalnu podršku Evropske unije više puta su koristili i u Prokuplju. To je jedna od 10 opština sa jugoistoka i jugozapada Srbije koja je dobila bespovratna sredstva za projekat obučavanja i osposobljavanja teže zapošljivih kategorija stanovništva. Sa 70 posto finansira ga Unija, a Opština Prokuplje učestvuje sa 30 odsto.
– Cilj projekta je da mladi ljudi koji nemaju nikakvog radnog iskustva, koji su mlađi od 30 godina, pohađaju obuku, odnosno da završe stručnu praksu kod poslodavaca i, ako se pokažu, da na kraju dobiju i stalno zaposlenje – rekao je Aleksandar Simonović, predsednik Opštine Prokuplje.
U proteklih 16 godina Evropska unija je, recimo, samo u reformu naše energetike uložila više od pola milijarde evra, u obrazovanje 86 miliona. Jačaju se institucije, infrastruktura, prekogranična saradnja.
– Veliki prioritet će biti zaštita životne sredine, na primer što se tiče novih objekata za prečišćavanje otpada i otpadnih voda – naveo je Majkl Davenport, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji.
Ovo je treća godina kako je našoj administraciji ukazano poverenje da sama upravlja delom fondova Evropske unije. Odgovorna je da svaki dinar bude utrošen baš onako kako je to planirano.
– Srbija na vrlo efikasan način koristi ova bespovratna pretpristupna sredstva – ističe Davenport.
Evropska komisija ukazuje na to da Srbija u državnim institucijama mora da zadrži stručnjake koji znaju kako se koriste fondovi Evropske unije.
– Neophodno je da ti kapaciteti i dalje jačaju, kao i da se ljudi koji rade u državnoj upravi na tim poslovima motivišu da tu i ostanu i da se usavršavaju – naglašava Ksenija Milenković, direktorka Kancelarije za evropske integracije.
Evropska unija je najveći donator bespovratne pomoći Srbiji. Od 2000. do 2015. od EU dobili smo tri milijarde evra bespovratne pomoći, od SAD oko 679 miliona, od Nemačke 350, a od Kine nešto više od devet miliona evra.
