Sakrij oglas
 Veličina slova FINANSIJSKA SIGURNOST

Počela nedelja štednje 2013: kako je nastala, a u šta se pretvorila danas?

Ustanovljen je 31. oktobra 1924. godine na 1. Međunarodnom kongresu štedionica u Milanu, u Italiji.

Za njegovo ustanovljenje "odgovoran" je italijanski profesor Filipo Ravica, a 29. zemalja koje su bile učesnice kongresa želele su time da istaku vrednost štednje kako za pojedinca tako i za sveukupni ekonomski napredak.

Svetski dan štednje je dan kada se podećamo koliko je važno imati finansijsku sigurnost u vidu ušteđevine i koliko je važno štedeti za postavljene ciljeve.

Monetarne vlasti u prvoj nedelji novembra tradicionalno ohrabruju banke da nagrade građanima u vidu raznih pogodnosti, kako bi građani izvukli svoj novac iz "slamarica" i naučili se da štednjom sebi obezbede bolji životni standard.

A evo kako to sve, što je pre 90 godina osmišljeno, izgleda danas.

Na pragu smo nove Nedelje štednje. I naravno, kao i svake prethodne godine, primetno je drastično veće interesovanje građana za kamatne stope na štednju. Ipak, iako smo do 2010. bili svedoci utrkivanja banaka za naklonost klijenata u vidu kamatnih stopa jedinstvenih u celoj Evropi, poslednjih godina to je stavka na koju štediše ne mogu računati.

Naime sve do 2010. godine, banke su se utrkivale u skladu sa slobodnom tržišnom utakmicom, i to poboljšavajući ponodu na svakodnevnom nivou u toku trajanja Nedelje štednje.

Potpuno legitimno, i u skladu sa pravilima zakonodavca i pravilima poslovanja banaka. Jer ipak, trebalo je na svaki mogući način privoleti štediše, da slamarice zamene bankarskim računom. U tome su naravno pomogle kamatne stope koje su na evre dostizale i neverovatnih 8 odsto na godišnjem nivou.

I svi su zadovoljno trljali ruke, kako štediše, tako i bankari. Štediše su dobile priliku da se uvere da je isplativije štedeti u banci, a bankari su drastično povećali kako finansijski portfolio,tako i portfolio klijenata.

Iako je trend smanjenja kamatnih stopa primećen i pre 2010 godine, od 2011 godine on je sve očigledniji. Jer zakonodavac, Narodna banka Srbije,je u više navrata intervenisala da preporukom da banke ne vode nerazumnu utakmicu koja može dovesti do destabilizacije bankarskog sektora.

Jer depoziti su kao pasiva, vezani za aktivu koja je izvor kreditiranja građana i privrede, pa visoke kamatne stope na štednju utiču na visoke kamatne stope na kredite, što između ostalog utiče na naplativost kredta koja je iz godine u godinu sve kritičnija.

Tako je Nedelje štednje u Srbiji dobila potpuno novo ruho, gde su se pre svega banke u prethodne dve godine za klijente borile novim atraktivnim štednim proizvodima, a ne kamatnim stopama.

Iako je negde tokom svega toga počela i dinarizacija, kao deo monetarne politike koja treba da dovede do stabilizacje domaće valute i vraćanje poverenja u dinar, nekako je ova taktika omanula kad je u pitanju štednja. Jer kamate na dinare do sad nisu bile toliko atraktivne da bi se štednja prebacila u domaću valutu, te od ukupne štednje koju građani i privreda drže u bankama, dinari učestvuju sa svega dva odsto.

Logično, jer ako ćemo dugoročno da štedimo u dinarima, i očuvamo vrednost uloženog novca i po nešto zaradimo, onda kamata koju dobijemo mora biti veća od stope inflacije, koja nekako uvek premaši onu "kritičnu" od jedne cifre. A ponude banaka su zaista podbacile kada su u pitanju dinari.

A kako smo prošli ako smo oročili novac u Nedelji štednje 2012 godine?

Po navedenim kamatnim stopama, svi oni koji su štedeli u prošloj Nedelji štednje su ipak uspeli i da očuvaju vrednost uloženog novca i da ponešto zarade.

Naravno, ova konstatacija se najviše odnosi na dinare, jer svi oni koji su revnosno pratili ponude banaka u dinarima i oročili ih po stopi od 14.5 odsto su uspeli u svojoj nameri. Oscilacije u kursu u odnosu na prošlu godinu su neznatne, a i sama kamatna stopa je bila nešto viša od godišnje stope inflacije.

Jer za evre, dolare i funte nije potrebno posebno naglašavati da su kamatne stope i dalje, bez obzira na trend smanjenja, i dalje isplative i atraktivne za štednju.

(kamatica.com)


Vezane vijesti
  • Autor: priredio Đ. M.
  • Photo: kamatica.com
  • Datum: četvrtak, 31. oktobar 2013. u 13:16
 

      
Poslednje vesti
Novac Nemačka ostvarila prvi suficit od 1991. godine

Nemačka je u prvoj polovini ove godine imala suficit javnih finansija od 1,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), uprkos teškoćama s privrednim rastom, ukazuju privremeni podaci koje je u ponedeljak o

Novac Evro danas 117,82

Dinar je danas oslabio u odnosu na evro i zvanični srednji kurs je 117,8341 što je najslabija vrednost dinara prema evropskoj valuti ove godine.

Novac Dinar i dalje slabi, evro danas 117,82 dinara

Dinar je danas zadržao približno istu vrednost prema evru i zvanični srednji kurs je 117,82 dinara za jedan evro, što je najniža vrednost domaće valute u ovoj godini.

Novac Vrednost srpske valute opada - Evro danas 117,79 dinara

Dinar danas vredi 0,1 odsto manje prema evru, pa zvanični srednji kurs iznosi 117,7915 dinara za jedan evro, saopštila je Narodna banka Srbije.

Izdvojeno
Najčitanije