Nova studija profesora organizacione psihologije Etana Bernštajna, sa Harvard Business School-a, otkrila je vidljive razlike između pregrađenih i otvorenih kancelarija.

Nakon što su se zaposleni uselili u nove “open space” kancelarije, odnosno odeljenja  sa mnogo otvorenog prostora, dee svi rade sa pogledom na druge, istraživači su primetili da su “razgovori” putem e-maila i chat-a znatno porasli, dok je njihova produktivnost pala. Za većinu ljudi na otvorenom prostoru smanjila se interakcija licem u lice, i to za čak 72 odsto.

Pre redizajna kancelarije zaposleni su međusobno razgovarali gotovo 5,8 sati po osobi tokom tri nedelje. U situaciji u kojoj su se našli posle rušenja pregrada razgovarali su samo 1,7 sati po osobi. Kad se govori o e-mailovima, kolegama su slali 56 odsto više mailova.

Povremena komunikacija

Vrlo važno je da se ovim istraživanjem otkriva i sama priroda komunikacije. Kad su prostorne granice nestale, zaposleni nisu jednostavno počeli razgovarati sa kolegama, nego su počeli više komunicirati on-line sa određenim krugom ljudi, stoga je jedan od zaključaka istraživanja kako otvorena kancelarija može stvoriti mreže zaposlenih, što za posledicu promenu u načina rada čitavih timova.

Bernštajn veruje kako i nova studija pojačava postojeći argument koji kaže da samo povremena komunikacija, a ne ona stalna i površna, olakšava rešavanje složenih problema. S druge strane, prostorne granice pomažu ljudima da osmisle svoje okruženje na neki ga način prilagođavajući sebi.

Ujedno rešava i pritiska – ko što gleda ili ne gleda, ko što kontroliše ili ne kontroliše, pa ko kome odgovara, a kome ne. Imajući na umu sve ove stvari jasno je da u prostranom, otvorenom prostoru može doći do preopterećenja poslom, ometanja kome su uzrok glasni kolege, čak i do donošenja lošijih odluka.

Možda je pomalo čudno što se nismo bolje prilagodili tome s obzirom na to da živimo u dobu kada mnogi od nas otvoreno dele velike delove privatnih života na društvenim mrežama.

Sam Bernštajn jednom prilikom izjavio jeda mnogi ljudi žele pratitelje na društvenim mrežama, ali to ne znači da bi isto tako želeli da ih neko prati u stopu kad su na radnom mestu, odnosno u kancelariji.

Nestalo “Radim li najbolje?”

– Ljudi su bolji u rutinskim nego u kreativnim zadacima, naročito kad se osećaju kao da su na pozornici. Deo našeg uma preokupiran je društvenim pritiscima kad znamo da nas svi mogu videti i imaju mogućnost na licu mesta proceniti naš konačni rezultat. Zbog toga se smanjuje naš stepen kreativnog rešavanja problema – kaže prof. Bernštajn i dodaje da ćemo se u takvim trenucima više pitati: “Izgledam li zauzeto, kao da nešto radim?”, a ne: “Radim li najbolje što mogu?”.

Ulizivanje šefu može pomoći u karijeri, iali ga može i razljutiti

Istraživanje koje je okupilo 75 radnika jedne kompanije pokazalo je kakav uticaj ima ulizivanje šefu. Radnicima su dali zadatak da se ili ulizuju šefu komplimentima i uslugama ili da sami sebe promoviraju isticanjem svog rada i postignuća. Rezultati su pokazali da su oni koji stalno glumataju pred šefom na kraju dana izmoreni i imaju manje samokontrole, što može dovesti do lošeg ophođenja prema kolegama, preskakanja poslovnih sastanaka i slično.