Teško je da odolite iskušenju da ne proveravate mejl ili da se bar malo ne uključite u posao kada ste na odmoru. Ali, kako pokazuju istraživanja, ako provedete i sat vremena dnevno radeći nešto za posao dok ste na odmoru, imaćete 43 odsto više šanse da ne zapamtite taj odmor.
– Nešto što se pamti zahteva dve stvari kaže psiholog. Prva je uključivanje, energija koju ulažete, a druga je osobenost, nešto što odstupa od normalnog, uobičajenog. Razlog zašto ne pamtite šta ste imali za ručak, jeste što ručate svakog dana, i imate otprilike istu rutinu oko obeda – profesor sa Teksas Univerziteta i vodeći istraživač studije, Arm Markman.
Kada ne uživate u svom odmoru i kada radite nešto za posao, teže ćete pamtiti taj odmor. Niste prisutni, i radite nešto što i svakog drugog „običnog“ dana, piše BIZLife.
Ironično, često sanjarimo o tome kada ćemo na odmor, da bismo na odmoru teško odolevali iskušenju da ne ulazimo u mejlove ili da ne proveravamo šta se dešava na poslu. To je zato što često definišemo sebe onime što radimo. Posao nosimo svuda sa sobom, a sada je lakše nego ikada pre jer imamo naprednu tehnologiju.
– Ako se ne dinstancirate od posla, održavate taj ciklus stresa – kaže Markman.
Ako morate da budete uključeni, ponesite telefon ali ne i laptop, tako bar savetuje Markman.
– Oni koji koriste laptop na odmoru imaju više problema da se sete odmora nego oni koji koriste pametne telefone. Sa laptopom se radi lako, a kada nešto možete lako da uradite onda radite više – kaže Markman, i dodaje da je telefon drugačiji:
– Nezgodnije je pisati duge mejlove preko telefona. Lapotopovi su opasni jer oni prosto mame na posao. Uključite se da samo proverite mejlove, a onda započnete dugu mejl prepisku ili ulazite na sasvim nešto deseto vezano za posao – dodaje Markman.
Sigurni ste videli one ljude koji beleže svaki trenutak odmora, to je naravno loše.
– Na taj način sebe „otcepljujete“ od odmora. Kada toliko koristite svoj telefon, niste uključeni u okruženje. Postoji razlika između toga da kada je nešto lepo, vi vidite, divite se, a zatim uslikate to, i kada hodate i gledate sve preko ekrana – objašnjava profesor Markman.
