Koosnivač kompanije Epl Stiv Džobs i dalje je inspiracija za sve poslovne ljude, a njegove izjave neprestano se prepričavaju. Ono što fascinira jeste način na koji je vodio posao, ali i ljude. Neretko se dešava da se sastanci oduže i odvedu u ćorsokak, ali Stiv Džobs to nije dozvoljavao. Evo i kako.
1. Sastancima je prisustvovao mali broj ljudi
Džobsov bliski saradnik Ken Segal opisao je u svojoj knjizi kako je bilo raditi sa njim. U jednoj priči Segal opisuje kako je Džobs počinjao svoj nedeljni sastanak sa marketinškom agencijom Epla. Onda je pokazao na nekog novog. „Ko si ti?“, upitao je, a to je bila Lori, koja je smireno objasnila da je pozvana na sastanak jer je deo povezanih marketinških projekata. Jobs je saslušao, a onda ljubazno zamolio da izađe uz reči da misli da mu nije potrebna na ovom sastanku.
Džobs je bio dosledno nemilosrdan i prema sebi i prema drugima. Kada ga je američki predsednik Barak Obama pozvao na okupljanje tehnoloških mogula, Jobs je odbio jer je predsednik pozvao suviše ljudi za njegov ukus.
2. Svako je bio zadužen za jednu stavku u agendi
Odgovornost je bila u srži Džobsovog mentaliteta, što je značilo da svako zna ko je za šta zadužen.
Neki su imali i ime za to “DOO” ili Direktno Odgovorna Osoba. Na agendi sa stavkama se pojavljivalo ime odgovorne osobe, tako da nije bilo dileme ko je kriv ako nešto nije urađeno. U kompaniji Epl DOO je čak postala fraza – kada je neko pokušavao da nauči pravi kontakt za određeni projekat obično je pitao – Ko je DOO za to?
Ovakav način rada koristan je kod pokretanja biznisa. Kada postoji mnogo aktivnosti, neke važne stvari se zaborave, ne zato što je neko neodgovoran, već zato što su ljudi zauzeti. Kada je u pitanju vaš lični projekat, onda ćete itekako paziti ko i kako radi.
I ne samo to, nema više rečenica – to nije moj posao, nisam za to nadležan/zadužen itd. Jednom kada je ime napisano pored zadatka, nema više izvlačenja.
3. Nije dozvoljavao da se ljudi kriju iza prezentacije
Džobs je mrzeo formalne prezentacije ali je obožavao slobodne lice-u-lice sastanke.
Svake srede popodne imao je sastanke sa timom zaduženim za marketing i reklame. Slajdovi su bili zabranjeni jer je Jobs hteo da tim strastveno debatuje i razmišlja kritički, a sve to bez oslanjanja na tehnologije.
- Mrzim način na koji ljudi koriste slajdove za prezentaciju umesto razmišljanja. Ljudi se suočavaju sa problemom kreirajući prezentaciju, a ja želim da se angažuju. Onima koji znaju šta pričaju ne treba Pauerpoint – govorio je Džobs.
