Sakrij oglas
 Veličina slova Dogodilo se na današnji dan - 26. jul

Rodio se velikan svetske psihologije Karl Gustav Jung – 1875.

Karl Gustav Jung rodio se na današnji dan, 26. jua 1875 u Kiznahtu. Bio je švajcarski psihijatar, osnivač analitičke ili kompleksne psihologije u kojoj se razlikuju lično i kolektivno nesvesno.

Karl Gustav Jung rođen je u Švajcarskoj, kao sin protestantskog sveštenika. U toku gimnazijskog školovanja prvo je želeo da studira arheologiju, a zatim filologiju, da bi se na kraju opredelio za medicinu. Nakon završenih studija medicine u Bazelu, opredelio se za specijalizaciju psihijatrije. Već u 25. godini je postao asistent svetski poznatog psihijatra Eugena Blojlera, na njegovoj klinici za mentalne bolesti Burghelcli u Cirihu. U 27. godini je doktorirao, a u 30. je postao docent na Ciriškom univerzitetu. Godine 1903. oženio se Emom Raušenbah sa kojom je imao petoro dece i koja mu je bila saradnica do kraja života.

Godina 1907. predstavlja prekretnicu u Jungovom životu. Te godine je upoznao Sigmunda Frojda u Beču. Tom prilikom su razgovarali punih 13 sati. Divljenje je bilo obostrano. Jung je govorio da je Frojd prvi značajan čovek kojeg je sreo. Međutim, 1912. dolazi do razilaženja usled sukoba na teorijskom i ličnom planu. Nakon toga Jung osniva sopstvenu, analitičku ili kompleksnu psihologiju, kako bi ukazao na razliku u odnosu na psihoanalizu. Na teorijskom planu, Jung je kritikovao Frojdovo prenaglašavanje seksualnosti u životu čoveka.

Karl Gustav Jung, jedan od najoriginalnijih mislilaca 20. veka, umro je 1961. godine u švajcarskom mestu Kisnahtu.

Jung je razvio pojam kolektivno nesvesno, kao jedan od uticaja na nastanak i razvoj ličnosti. Pod tim je podrazumevao opšte predispozicije koje su karakteristične za sve ljude ili određene grupe ljudi. U početku je smatrao da je kolektivno nesvesno karakteristično za svaki narod, ali je u svojim kasnijim radovima odbacio to nacionalno tumačenje kolektivno nesvesnog. Tokom svojih istraživanja i putovanja širom sveta, Jung je utvrdio postojanje određenih simbola u svim kulturama i oni po njemu predstavljaju kolektivno nesvesno celokupnog čovečanstva.

Kao što sva ljudska bića imaju dve ruke sa pet prstiju u fizičkom smislu, tako sva ljudska bića imaju neku zajedničku težnju i u duševnom smislu, odnosno kolektivno nesvesno koje sačinjava više arhetipova.

Jung ovim izrazom označava sveukupnost „onih predstava i težnji koje imaju tendenciju da Ja stave iznad drugih uticaja i da ove podrede Ja“. Ovi uticaji mogu biti spoljašnji (različite situacije i individue), ali i unutrašnji (vlastiti nagoni, subjektivne predstave, misli i osećanja). Kompleks moći, bez obzira ο kojim uticajima je reč, stvara u osobi utisak da je Ja-kompleks njima nadmoćan gospodar.

To je psihološki pravac koji je Karl Gustav Jung zasnovao 1914. godine, kada se odvojio od Sigmund Frojda i psihoanalize. Prema Jungu, čovek je kompleksno biće: seksualno i religijsko, nagonsko i duhovno, nesvesno i svesno, iracionalno i racionalno. Ličnost je određena prošlim zbivanjima, kao i planiranjem budućnosti. Nesvesno, za Junga, nije samo deponija rđavih nagona, nego je i izvor mudrosti. Pored ličnog nesvesnog, u čiji sastav ulaze mnogi kompleksi, u duševnom životu posebno važnu ulogu ima nasleđeno i nadlično, kolektivno nesvesno.

Njegovi elementi su arhetipovi (npr. rođenja, Boga, Velike majke itd.), koji su nevidljivi koreni našeg celokupnog iskustva i ponašanja. Libido nije samo seksualna, već je celokupna psihička, pa i životna energija. Ako je libido usmeren na spoljašnju stvarnost, to je stav ekstraverzije, a ako je okrenut na unutrašnju, onda je to introverzija (ovo je teorijska osnova Jungove tipologije ličnosti, vidi dole).

Ličnost se, po Jungu, razvija tokom celog života, ali je on posebnu pažnju posvetio procesu duhovnog razvoja u drugoj polovini života, kada se težište ličnosti pomera sa Ja na Sopstvo. Ovaj put spontanog samorazvoja i samoupotpunjavanja, na kojem se ličnost susreće sa svojom Personom, Senkom, Animom/Animusom i Mana—ličnošću, Jung je nazvao individualizacijom. Ličnost je samoregulativni sistem koji se razvija pomoću mehanizma kompenzacije, kojim neprestano stremi sve potpunijoj ravnoteži.

Za potpuno objašnjenje zagonetnog ponašanja ljudi neophodni su ne samo kauzalno i teleološko objašnjenje, već i akauzalni princip sinhronije.

Veoma je značajno učenje Junga ο tipovima ličnosti i njegova klasifikacija ljudi: prema dominantom stavu ili orijentaciji libida na ekstravertni i introvertni tip, kao i prema dominantnoj psihičkoj funkciji na intuitivni, misaoni, osećajni i senzitivni (perceptivni) tip. Kada se uzme psihička funkcija kao kriterijum podele, ljudi se mogu podeliti na racionalni i iracionalni tip. Najzad, kada se ukrste ova dva kriterijuma podele (prema funkciji i prema tipu orijentacije), dobija se tipologija koja ima osam tipova (npr. ekstravertni misaoni, introvertni misaoni, ekstravertni intuitivni, introvertni intuitivni, ekstravertni osećajni itd.).

Čuvena je njegova izreka: „Prizvan ili ne prizvan, Bog je uvek tu.“ (lat. Vocatus atque non vocatus, Deus aderit.)

Ova rečenica je bila ispisana nad ulazom u Jungovu kuću i kasnije uklesana na njegovom grobu, ali je u pitanju latinski prevod spartanske izreke koju je on pronašao u spisima Erazma Roterdamskog.

Zanimljivo je i to da je Jung dao psihološko objašnjenje fenomena „letećih tanjira“, koje ovu pojavu vezuje za stanja ljudske duše, isključujući mogućnost posete vanzemaljaca.

Ostali događaji na današnji dan:

1856 - U Dablinu je rođen engleski dramski pisac, novinar i kritičar Džordž Bernard Šo. Književnu karijeru počeo je pisanjem romana i pozorišnih kritika, a proslavio se mnogobrojnim pozorišnim delima. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1925. ("Kandida", "Zanat gospođe Voren", "Major Barbara", "Pigmalion").

1858 - Lajonel Rotšild je postao prvi Jevrejin član donjeg doma britanskog parlamenta.

1875 - Rođen je švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung, osnivač "analitičke" ili "kompleksne" psihologije, u kojoj se razlikuju dva sloja podsvesnog - individualno i kolektivno ("Psihološki tipovi", "Psihologija i religija", "Simbolika duha", "Studija o arhetipovima").

1894 - Rođen je engleski pisac Oldos Haksli, jedan od najistaknutijih evropskih esejista XX veka. Njegovi "romani ideja" zasnovani su na esejističkim modelima rasprava i sukoba načela ("Kontrapunkt života", "Vrli novi svet", "Slepi u Gazi").

1908 - Rođen je čileanski državnik Salvador Aljende Gosens, osnivač Socijalističke partije i prvi marksista predsednik Čilea (1970). Ubijen je u udaru vojne hunte pod vođstvom generala Augusta Pinočea 11. septembra 1973.

1909 - Pokušaj španske vlade da u Kataloniji mobiliše rezerviste za borbe u Maroku doveo je do ustanka u Barseloni, koji je krvavo ugušen ("Krvava katalonska nedelja").

1928 - Rođen je američki filmski režiser Stenli Kjubrik koji se proslavio filmovima različitog žanra kao što su "2001 - Odiseja u svemiru", "Paklena pomorandža", "Dr Strejndžlav" i "Lolita".

1941 - Predsednik SAD Frenklin Delano Ruzvelt zamrznuo je svu japansku imovinu u SAD i time obustavio američko-japansku trgovinu.

1943 - Rođen je britanski muzičar Mik Džeger, osnivač i pevač rok grupe "Roling stouns".

1945 - Na parlamentarnim izborima u Velikoj Britaniji pobedili su laburisti i njihov lider Klement Atli zamenio je na mestu premijera Vinstona Čerčila.

1950 - Američki vojnici, tokom Korejskog rata, počinili su masakr nad stotinama nenaoružanih izbeglica u selu No Gun Ri.

1952 - Umrla je Eva Peron (33), popularna prva dama Argentine, supruga Huana Perona.

1953 - Napadom gerilaca na kasarnu Monkada u gradu Santjago de Kuba, Fidel Kastro je počeo borbu protiv režima diktatora Fulhensija Batiste.

1956 - Egipatski predsednik Gamal Abdel Naser nacionalizovao je Suecki kanal, koji je bio pod kontrolom anglo-francuske komapnije.

1963 - U zemljotresu u glavnom gradu Makedonije, Skoplju, poginulo je više od hiljadu ljudi, a grad je razrušen.

1965 - Maldivska ostrva u Indijskom okeanu, britanski protektorat od 1887, stekla su nezavisnost.

1974 - Konstantin Karamanlis, novi grčki premijer, formirao je prvu civilnu vladu, nakon sedmogodišnjeg vojnog režima u Grčkoj.

1984 - Umro je američki statističar Džordž Horas Galup, direktor i osnivač (1935) "Galupovog instituta" za ispitivanje javnog mnjenja.

1995 - Peru i Ekvador su se sporazumeli o demilitarizovanoj zoni od oko 500 kvadratnih kilometara u pograničnom amazonskom području, okončavši međusobni jednomesečni rat.

2001 - Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu otpečatio je optužnicu protiv generala Hrvatske vojske u penziji Ante Gotovine, koji je okrivljen za zločine nad Srbima za vreme i posle operacije "Oluja" 1995. u Krajini, u Hrvatskoj. Gotovina je uhapšen 8. decembra 2005. u mondenskom letovalištu na Tenerifama u Španiji i izručen Haškom tribunalu.

2002 - Umro je Badi Bejker, američki kompozitor koji je komponovao muziku za preko 200 filmova Volta Diznija.

2003 - Umro je britanski reditelj Džon Šlezinger. Njegov film "Ponoćni kauboj" nagrađen je Oskarom, a ostaće upamćen i po filmovima "Darling", "Lažov Bili", "Daleko od razuzdane gomile" i "Maratonac".


  • Autor: J.O.
  • Photo: gnosticwarrior.com
  • Datum: petak, 26. jul 2013. u 07:23
 

      
Poslednje vesti
Na današnji dan Predsednik SAD Džerald Ford priznao poraz u Vijetnamskom ratu - 1975. godina

Početkom 1975. godine situacija se pogoršala za Južni Vijetnam. Pomoć je skresana na minimum, dok Sever dobija veliku pomoć od SSSR-a i Kine. Pored toga Južni Vijetnam je ispunjen sa oko 200.000 pripa

Na današnji dan Umro Vilijam Šekspir, engleski dramski pisac - 1616. godina

Vilijam Šekspir bio je engleski pesnik i dramski pisac, koji se, prema više različitih izvora, smatra za najvećeg pisca na engleskom jeziku i dramaturga svetskog glasa.

Na današnji dan Referendum o učešću stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji - 1998. godina

Nova Vlada Republike Srbije, tzv. 'vlada narodnog jedinstva' izabrana je 24. marta 1998, a kao jedan od njenih prioriteta navedeno je 'Kosovo kao neotuđivi deo Srbije i unutrašnje pitanje'.

Na današnji dan Tokom vazdušnih napada NATO-a pogođena zgrada RTS-a, poginulo 16 radnika - 1999. godina

Bombardovanje zgrade RTS je jedan u nizu napada NATO snaga na civilne ciljeve koji se zbio 23. aprila 1999. godine u 2:06. Tada je život izgubilo 16 radnika ove medijske kuće.

Izdvojeno
Najčitanije