Sakrij oglas
 Veličina slova pokušaj stvaranja arijevaca

Deca Aušvica: Zbog čega je ozloglašeni dr Mengele bio fasciniran blizancima?

Svedočenja preživelih zatvorenika najstrašnijeg nacističkog logora u Drugom svetskom ratu, idu u prilog teorije da je „Dr Smrt” bio ništa drugo do izopačeno zlo čudovište.

Zloglasni doktor Jozef Mengele važi za jednu od najmisterioznijih ličnosti dvadesetog veka. Njegov privlačan fizički izgled, prefinjena garderoroba, šarm i blag karakter bili su potpuno kontradiktorni sa njegovom neodoljivom željom za torturom i monstruoznim eksperimentima koje je vršio nad svojim pacijentma u Aušvicu.

Svedočenja preživelih zatvorenika najstrašnijeg nacističkog logora, idu u prilog tome da je Mengele bio ništa drugo do izopačeno zlo čudovište.

Sama činjenica da je uspeo da izbegne hapšenje, povećala je njegovu popularnost, ali i dokazala koliko je zaista opasan.

U maju 1943. Mengele je ušao u Aušvic kao obrazovan, iskusni medicincki istraživač. Dobio je neophodnu finansijsku podršku za svoje eksperimente i radio rame uz rame sa najboljim lekarima svog vremena. U želji da stvori što bolji ugled, Mengele se najviše zanimao za genetiku.

Nacistički ideal budućnosti bila je arijevska rasa. Ukoliko bi svaka nemačka Arijevka rodila blizance (sa plavom kosom, belim tenom i plavim očima) budućnost nacističke imperije bi mogla biti sačuvana.

Mengele je radeći za profesora Otmara Frajhera fon Feršuera naučio da blizanci nose sa sobom tajnu koja im može pomoći u ostvarenju svojih vizija.

Aušvic je samim tim bio idealno mesto za istraživanje zbog velikog broja blizanaca koji je tu bio stacioniran.

Rampa smrti

Mengele je ujutru radio kao selektor na rampi gde je jednim pokretom prsta odlučiovao o sudbini bespomoćne dece: levo u gasnu komoru, ili desno u zatvor.

Nikada nije krio oduševljenje kada bi naišao na blizance, pogotovo one identične.

Svi SS-ovci imali su strogu naredbu da blizance obavezno dovedu kod ozloglašenog doktora. Roditelji nisu znali gde im odvode decu i da li je dobro ili loše to što imaju blizance.

Neki su ih sami prijavljivali nadajući se da im nacisti neće nauditi, te da će biti spaseni od sigurne smrti. Drugi su ih skrivali moleći Boga da ih neko od komšija ne prijavi. Nažalost, od tri hiljade blizanaca koji su bili izdvojeni na rampi, preživelo ih je samo oko dve stotine.

Ispovest žrtve monstruoznosti
„Kada je SS stražar uočio da smo Mirijam i ja bliznakinje, odvojio nas je od majke bez ikakvog upozorenja i objašnjenja. Ostao je potpuno gluv i nem na naše užasavajuće krike. Još uvek mogu da vidim majčine ruke koja ga preklinje za milost. Mamu više nikada nismo videle”.

Ponekad, ako bi blizanci bili veoma mali, Mengele bi dozvolio da i majka pođe sa njima kako bi deca bila mirnija za eksperimente.

Nakon što su bili odvojeni od roditelja, stražari bi ih poveli na tuširanje. Pošto su to bila „Mengeleva deca”, imala su određene privilegije: bilo im je dozvoljeno da zadrže svoju garderobu i nisu ih šišali. Zatim bi ih odveli na tetoviranje i na kraju bi ih smestili u posebne „blizanačke barake” pored kasarne.

Svako od njih bi morao da popuni formular koji je sadržao generalije, ali kako su mnoga deca bila isuviše mala, u tome im je pomagao zatvorenik čija je dužnost bila da se stara o blizancima (Zwillingsvater).

Zatim su bili odvedeni kod Mengela lično koji bi ima postavljao još pitanja i fizički ih pregledao tražeći bilo kakve neobične osobine.

Život blizanaca

Svako jutro ustajali su u 6 časova i bili su obavezni da budu na prozivci ispred kasarne, a nakon toga bi dobili mali doručak. Takođe, Mengele bi svakog dana došao u inspekciju. Začuđujuće, ali njegovo prisustvo nikada nije izazivalo strah kod dece, naprotiv. Često se pojavljivao sa džepovima punih slatkiša i čokoladica, mazio ih je po glavi, razgovarao sa njima, a ponekad su se zajedno i igrali. Za decu on je bio „Čika Mengele”.

Blizancima je bilo dozvoljeno da pohađaju školu kao i da igraju fudbal. Bili su pošteđeni teških poslova, kao i kazni i selekcije u okviru kampa.

Uslovi za blizance u Aušvicu bili su gotovo idealni, sve dok ih kamioni nisu odvodili na eksperimente.

Eksperimenti

Svakog dana blizanci su bila obavezni da daju krv na analizu, koja je često uzimana u ogromnim količinama iz obe ruke. Najmlađoj deci je bilo najteže jer su im vene bile premale, pa im je krv vađena zastrašujućim metodama iz vrata.

Često su vršene i masovne trasfuzije.

Svakog dana, bez izuzetka deca bi se merila. Skinula bi se do pola i stala jedno pored drugog. Mengele bi im svaki deo tela postupno izmerio, a pregledi su trajali i po nekoliko sati.

U pokušajima da stvore plavooke Arijevce, deci su često sipali razne hemikalije u oči, a pored toga što je dolazilo do infekcija, privremenog i trajnog slepila, ovi eksperimenti su bili užasno bolni.

Mališanima su često davane injekcije sa bolestima poput tifusa i tuberkuloze i uvek su bile ubrizgavane u kičmu, naravno bez anestezije. Uglavnom su razboljevali samo jednog blizanca, a kad bi on umro, drugog bi ubili kako bi obdukcijom mogli da uporede njihova tela.

Česte su bile i operacije presađivanja organa, amputacije i kastracije bez bilo kakve anstezije.

Rastavljeni blizanci

„Jednog dana odveli su mog brata blizanca Tibija na „posebne eksperimente”. Dr Mengele je uvek više bio zainteresovan za Tibija nego za mene, možda zbog toga što je bio stariji. Operisali su ga nekoliko puta, ali ga je jedna potpuno paralizovala. Nije uopšte mogao da se kreće, a onda su mu odsekli polni organ. Nakon četvrte operacije više ga nikada nisam video. Ne mogu da opišem kako sam se osećao jer je takve zastrašujuće ružne emocije nemoguće pretočiti u reči. Uzeli su mi majku, oca, dva starija brata i na kraju moj drugi deo”.

Dr Mikloš Nisizli je bio zarobljenik patalog. Obdukcije su bile poslednji deo eksperimenata. Prema njegovim svedočenjima, oni blizanci koji nisu bili ubijeni prilikom eksperimenta, često su bili ubadani iglom u srce pomoću koje je ubrizgavan hloroform ili fenol koji opet često dovodio do momentalne smrti.

Neki od organa, tkiva i uzoraka krvi bili su poslati kod Mengelovog mentora, dr Feršuera na dodatne analize.


Vezane vijesti
  • Autor: Sanja Jakšić
  • Photo: la8period7.pbworks.com
  • Datum: sreda, 16. oktobar 2013. u 13:56
 

      
Poslednje vesti
Zanimljivosti iz istorije Misterija stara šest vekova i dalje bez odgovora - Gde je izgubljeni Kolumbov brod?

Olupina kod severne obale Haitija verovatno nije kostur glavnog broda ekspedicije Kristofora Kolumba, rekla je ministarka kulture Haitija Monik Rokur.

Zanimljivosti iz istorije Danas je Krstovdan, neobičan dan - Strogo se posti, ali se vašari ipak ne zaobilaze

U narodu postoji verovanje da će, ako je danas oblačno, zima biti hladna i puna snega. U suprotnom, očekuje nas vedro vreme. Zato, danas gledajte u nebo!

Zanimljivosti iz istorije Posle 70 godina ćutanja žena koja je za Hitlera probala hranu progovorila o užasima 'Vučje jazbine'

Tako jednostavna stvar kao što je probati neko jelo, za Margot Volk je svakodnevno bila igra ruskog ruleta jer je svaki zalogaj mogao da joj bude poslednji. Zašto? Jer je Margot preko dve i po godine

Zanimljivosti iz istorije Njihove tajne niko nije ni slutio - Najšokantnije ispovesti na samrtnoj postelji

Zamislite da čuvate neku tajnu tako duboko i jako da ne možete da je kažete ni onima koje najviše volite... i da je čuvate sve do smrti.

Izdvojeno
Najčitanije