Vesti  Info  /  Društvo

PRIČE KOJE STIŽU PRAVO IZ DUŠE: On piše o "običnim ljudima", a njegovi sagovornici daju NADU U BOLJE SUTRA

Najčitanije vesti u srpskim medijima uglavnom su one koje se nalaze u rubrici "crna hronika" i to nije tajna. U moru takvih, "mračnih priča" mnogima zato bude neobjašnjivo to kako je jedan blog koji se bavi samo "lepšom stranom sveta" - postao čitan!
Autor: O. Denčić Foto: Privatna arhiva
Vreme: 09:11h | 16. oktobar 2017. - 09:11h | 15. oktobar 2017.
1

 

Nenad Blagojević, autor bloga "Priče sa dušom", veruje da se uspeh krije u tome što njegovi čitaoci lako mogu da se pronađu u primerima onih o kojima piše, a koji su pre svega "obični ljudi".

 

"Obični ljudi" su oduvek bili moj izbor jer oni žive u našem komšiluku, možemo ih sresti na ulici, popričati, pitati za savet, za razliku od poznatih, često nedodirljivih ličnosti koje veoma često daju lažnu sliku svog života. Oduvek sam bio čovek iz naroda i upravo se krećem među običnim svetom i tu pronalazim "priče sa dušom". Shvatio sam da će nadu u bolje sutra i konkretan savet mojim čitaocima, a i meni samom, od bilo koje pevačice ili glumice, pre dati obućarka iz Mirijeva koja popravlja starke, Dana iz Zlakuse koja izrađuje glinene lonce, Ana koja oblikuje oklagije ili Marko iz Grdelice koji se oprobao u gajenju šumskih jagodica – počinje svoju priču za Dnevno.rs Nenad Blagojević.

 

Za razliku od ljudi iz javnog života, koji sami "proizvode" vesti o sebi i to najčešće za to

"Priče sa dušomsu internet projekat Nenada Blagojevića (novinara, putopisca i turističkog vodiča na francuskom jeziku) o životnim pričama i vrednim i talentovanim ljudima. Osnovane su 2014. godine, mesečno ih poseti oko 120.000 čitalaca iz Srbije, regiona i dijaspore. Otkad imaju svoju francusku verziju Les histoires de l’âme , beleže porast čitanosti u Francuskoj, Belgiji, Švajcarskoj i zemljama severne Afrike.

koristeći društvene mreže, oni koji nemaju takav publicitet, a imaju šta da pokažu, ne mogu se tako lako pronaći. Nenad priznaje da mu sada dnevno stiže po nekoliko mejlova i poziva, ali na početku je morao da ih pronalazi sam.

 

– Upravo zahvaljujući višegodišnjoj karijeri u medijima, i prethodnim časopisima u kojima su mnogi moji sadašnji sagovornici saznali za mene, nije bilo tako teško. Iako svakodnevno dobijam po nekoliko pisama i poziva za razne inspirativne ljude, ipak najveći deo priča pronađem sam. Valjda je to taj novinarski zanat koji sam godinama pekao po raznim redakcijama. Mada su "Priče sa dušom" nastale 2014, one su se dugo krčkale u mojoj glavi, a da ja to možda nisam ni znao. Praktično, koncept priča koje pišem za novine još od 2003. godine i koje sam u 99 odsto slučajeva sam pronalazio, nastavio da radim kao Priče sa dušom – kaže Nenad Blagojević.

 

"Priče sa dušom" kao pokretači javnosti

 

Skoro svaka priča koja je objavljena na blogu "Priče sa dušom" ima mnogo veći odjek u javnosti od običnog novinarskog teksta. One podstiču na akciju, pokretanje nekog malog biznisa, pomoć manjim lokalnim zajednicama, ulaganje u sela... Zato i ne čudi što je Nenad Blagojević na nedavno održanom međunarodnom festivalu reportaže Interfer - Zlatna Nika, dobio nagradu u kategoriji "društveno-odgovorna reportaža".

 

– Prijavio sam se sa tekstom o mladim profesorima koji u Kniću rade u jedinoj muzičkoj školi za decu na selu. Obožavam teme sa sela i svakog meseca idem u Šumadiju na odmor u selo mog oca. Taj tekst je ovog proleća neverovatno odjeknuo u Srbiji, kada se praktično tek pročulo za entuzijazam tih školovanih, mladih ljudi. Od 300 prijavljenih, tekst je nagrađen diplomom u kategoriji "društveno-odgovorna reportaža", a nagrade su novinarima i autorima nedavno uručene u Beogradu – otkrio nam je Nenad.

 

Na naslovnoj strani bloga "Priče sa dušom" obilje je jarkih boja, fotografija nasmejanih ljusi, pozitivnih životnih iskustava, iako bi neko na osnovu naslova mogao da pretpostavi da će na njima pročitati i neke dramatične i potresne ispovesti. 

 

– Probao sam i to, ali sam shvatio da takvih priča ima previše u Srbiji i da moji čitaoci nisu za njih mnogo zainteresovani. Priča o malom Ismailu koji nema ruke, a prvak je u plivanju bila je čitana, ali koliko god pozitivna, ipak tužna za moje čitaoce. Jednom sam objavio vest da je jedna marketinška agencija pokušala da iskoristi koncept "Priča sa dušom" za kampanju i ogradio sam se od toga, jer informacija nije bila afirmativna, a čitaoci su lajkovali sa srcima. Jednostavno, navikli su na pozitivne vesti od mene. Znam da ima i onih koji ne vole dobru energiju koju šire moji sagovornici, ali ono što je zasigurno – "Priče sa dušom" nisu bajke, one daju jedan drugačiji pogled na svet, nekad i kroz ružičaste naočare, ali pružaju nadu i savete kako uspeti u ovom, za većinu, ne tako sjajnom vremenu – iskren je autor bloga.

 

Kad spavaća soba zameni kancelariju
 

Nenad objašnjava kako je dobio ideju za pokretanje bloga.  

 

 – Tokom studijske posete Sejšelskim ostrvima, gde sam 2012. godine bio pozvan kao novinar, kolege iz celog sveta ostavljale su mi svoje vizit-karte. Na skoro svakoj je bila napisana adresa veb sajta sa autorskim tekstovima ili bar ličnom prezentacijom. Tada sam pomislio kako bi bilo lepo da na jednom mestu objedinim sve ono što radim – seća se naš sagovornik.

 

U to vreme je bio novinar i urednik životnih priča u Lisi, nedeljniku za žene, ali priznaje da mu je vremenom sve više postajalo dosadno da radi "od 9 do 5, da propušta prilike i besplatna novinarska putovanja, da stalno urednicima nešto objašnjava"...

 

– Želeo sam da živim punim plućima i da pišem ono što želim. "Priče sa dušom" rodile su se u jesen 2014, kada sam posle šest godina dao otkaz i  izuzetno finu platu zamenio sa nula dinara prihoda, a kancelariju svojom sobom. Ipak, dobio sam sve vreme ovog sveta i mnogo novih mogućnosti. Nije bilo lako prvih godinu dana, tekstove sam objavljivao svakog dana i čitaoci su ih prepoznali, delili na Fejsbuku i pomogli mi, ali tek sada, kada imam prihode od sajta, kao preduzetnik mogu da kažem da se trud isplatio. Isplatio se samo zato što sam verovao sebi i svojim idejama, a ne drugima. Svima, osim meni, pokretanje sajta sa lepim pričama u Srbiji, te 2014. godine bila je nenormalna zamisao – objašnjava Nenad.    

 

Pozitivnim stavom protiv neprijatnih situacija

 

"Rad sa ljudima" je često kvalifikovan kao najstresniji, a Nenad baš to svakodnevno čini. Njegovi sagovornici su najrazličitiji ljudi, ali on priznaje da do sada nije imao neprijatna iskustva što je, smatra, "rezultat  pozitivnog pogleda na svet i sposobnosti da prepozna potencijalni problem, pa da ga zaobiđe u širokom luku".

 

Cilj mu je da promoviše sve one koji to zaslužuju, a drugi mediji im ne daju dovoljno pažnje.

 

Trudim se da sve ono što vredi i za šta treba da se čuje, a drugi mediji mu ne daju šansu, krene od mog sajta. Ispostavilo se da sam bio u pravu kada sam počinjao i verovao u sebe jer, najvažniji je sadržaj, a ne to koliko vas ima u timu i koliko novca imate. Da budem neskroman, reći ću da je sve moguće! Vidite, ako ja verujem u nečiju ideju i ako ona bude predstavljena na mom sajtu, i posle je prenese još 5 najvećih medija i nacionalne televizije, mi smo posao sa društvenom-odgovornošću uradili, odnosno informacija je doprela do ljudi, a samim tim označava i početak menjanja pogleda na svet. Lako je, zar ne?  optimistično zaključuje Nenad Blagojević.

 

Komentari

Matić Violeta 16 Oct, 13:57h kaže:

Jednog jutra sam pratila vaše gostovanje na Rts i od tada redovno pratim vaše predivne priče koje mi vraćaju nadu da nije sve otišlo do đavola. U medijima jako malo priloga ima o nama normalnima, mislim da sam uspela da ostanem normalna, i prelepo mi je oko srca kad vidim da nismo izumrli. Puno pozdrava i nadam se da ćete još dugo pisati o divnim, vrednim i pozitivnim ljudima!

Nije moguće komentarisati vesti starije od 5 dana.