Dobro razmislite o pouci ove priče! Iz nje možete mnogo toga da naučite!
Bio jednom jedan čovek koji je imao neobičan dar da razume govor biljaka i životinja. Tako on jednom prilikom dođe u baštu prepunu predivnog cveća i drveća i, taman kada je počeo da uživa u svoj toj lepoti, biljke počeše da se uglas žale.
– Želim da budem kokosova palma! Sve je na njoj korisno – plod, lišće, grane, čak i deblo – kuko je mango.
Međutim, i palma je imala svoje probleme.
– Šta se žališ?! Tvoj plod izvoze za veliki novac i ti mnogo više vrediš od mene! Ja tebi zavidim – istakla je ona.
U kuknjavu su se uskoro uključile sve biljke i činilo se da nijedna nije zadovoljna onim što jeste i da bi se svaka rado menjala za nekim drugim stablom ili cvetom.
U čitavoj bašti ćutao je samo jedan mali žuti cvet. Nije to bio ni po čemu posebna biljka – bila je lepa, ali od onih koje cvetaju jednu sezonu i nakon toga zauvek uvenu. Ipak, činilo se da je on jedini u bašti srećan i čovek mu je prišao.
– Zašto se i ti ne žališ kao ostali? – upitao je biljku.
– Dugo sam gledao ostale biljke i zavideo sam im – maslini na dugovečnosti, palmi na divnom lišću, jabuci na predivnim plodovima… Tek nakon dugo vremena sam shvatio – da je Bog želeo da budem kao kokosova palma ili mango, On bi me takvim napravio. Ali Bog je želeo da ja budem mali žuti cvet pa zato želim da budem najbolji mali žuti cvet koji je ikad postojao – odgovorio je cvet.
