U centru prestonice, iz preskupih kola iz čista mira izlazi čovek sa pištoljem i nasrće na pešaka. Scena iz horor filma ili dan u Beogradu? Nažalost, u pitanju je ovo drugo.
Srbija, sudeći prema pričama iz medija, iz dana u dan postaje sve opasnije mesto za život.
Prepadi i napadi nasred ulice i usred bela dana više nisu sporadični događaji, već svakodnevnica poput one iz devedesetih godina prošlog veka.
Poslednji u nizu takvih slučajeva je “incident” koji je doživeo Beograđanin Stevan Vitas. On je, naime, bez ikakvog povoda dobio batine od nepoznatih ljudi u centru grada.
“Vraćao sam se kući sa svog crnačkog zanatskog posla, kao ker umoran, da zaradim neki dinarčić za decu, za sebe za život.
Prelazim ulicu kod Arhitektonske škole (ul. Vojislava Ilića) na pešačkom prelazu. Zeleno je svetlo za pešake. Već sam preko ulice, prelazim, trolejbus sa uslovnim zelenim ide na pešački…samo sam ga zaustavio jer imam prednost. Na sredini ulice moguće da se upalilo već zeleno za vozila i počinje neka devojka da svira da dodaje gas…jbt daj strpi se da pređem ulicu, iza nje par njih svirnulo – opisuje nesrećni čovek horor događaj, i nastavlja dalje.
Prešao sam ulicu, čekam prevoz za kuću, čačkam po telefonu. Zaustavlja se neki crni auto (mislim da je BMW novije proizvodnje…mnogo para deluje mi da vredi) i verovatno neki tatin sin izlazi iz automobila. Prilazi mi i kaže da će da me upuca pištoljem.
Ja nisam znao da meni preti pištoljem već nekom drugom jer znam da ništa nisam uradio da bi me neko roknuo. Ruke su mi bile spuštene jer ne očekujem ništa. Prc na kvarnjaka/bombaka se hrabar dečkić tatin sinčić zatrčava i na kvarnjaka udara u glavu (nos). Naravno, padam, ali na svu sreću ne udaram glavom o beton.
Ne znam gde sam i onda kreću udarci nogom u glavu, u rebra, u bubrege…ne znam ni ne sećam se koliko je to trajalo, štitio sam se koliko sam mogao…kad si već na patosu čuvaj glavu.
Video sam kako beži i utrčava u auto, a u autu je bila neka plavušica, a i njoj svaka čast.
Ostao sam da ležim kao pas sklupčan ne znam koliko dugo na kiši i niko nije prišao da mi pomogne makar da ustanem.
