Ceo prostor oko ovog tržnog centra je maltene pa potpuno neprohodan zahvaljujući kraterima i krhkim pločicama koji vrebaju iza svakog ćoška. Stepenice, ali i pločnik potpuno su devastirani, a naročitu opasnost predstavljaju za vreme kišovitih ili snežnih dana, kada Beograđani masovno lome štikle, ali i udove.
Nekada simbol Novog Beograda, TC “Piramida” već godinama propada naočigled Beograđana i gradskih vlasti, a niko nema volje da spreči njeno urušavanje.
Iako ima oko 800 lokala koji se grčevito bore za opstanak, premda je promet iz meseca u mesec sve slabiji, to očigledno nije dovoljan podstrek vlastima novobeogradske opštine da urade makar “kozmetičke” zahvate koje bi šetače i mušterije spasle eventualnih lomova kostiju.
Naime, ceo prostor oko ovog tržnog centra je maltene pa potpuno neprohodan zahvaljujući kraterima i krhkim pločicama koji vrebaju iza svakog ćoška. Stepenice, ali i pločnik ispred velike i male “Piramide” potpuno su devastirani, a naročitu opasnost predstavljaju za vreme kišovitih ili snežnih dana, kada žene masovno lome štikle na njima, a svi odreda padaju po pločniku.
Verujte mi, užasno je. Prošetam ponekad do kafića ovde kada je lepo vreme, a i to zato što je blizu pijaca, pa mi je usput. Zimi izbegavam da se krećem ovuda. Doselila sam se u ovaj kraj 2002. godine, i tada je još i ličilo na nešto. Ne znam ko je zadužen za održavanje, ali krajnje je vreme da se nešto uradi po tom pitanju – kaže za naš portal Mirjana iz bloka 44, koju smo zatekli na licu mesta.
Ionako slaba poseta ovom tržnom centru znatno je opala pojavom konkurencije, odnosno kineskog tržnog centra koji se uselio u nekadašnju “Robnu kuću Beograd”, tik kraj početka tržnog centra. Zapušten izgled “Piramide” svakako ne doprinosi želji potencijalnih mušterija da zavire unutra.
Kakav – takav promet ostvaruju samo kafići i lokali brze hrane. Niko, međutim, nije siguran ko je zapravo odgovoran za održavanje fasada i pločnika.
Držim ovaj kafić više od deset godina, i svedok sam propadanja “Piramide”. Obraćao sam se više puta raznim institucijama u nadi da će se uključiti u renoviranje, ali odgovora nije bilo. Jedino što mogu, i što činim, jeste da održavam to parče pločnika koje zauzima moja bašta. Dalje od toga me više ne interesuje – iskren je vlasnik jednog od kafića.
