Grad Beograd krije brojne spomenike koji svedoče o dugoj i bogatoj istoriji naše prestonice. Zabačeni iza uglova, uvučeni u uske ulice ili sakriveni iza neuglednih fasada i ograda, oni danas probude maštu ponekog prolaznika i nepomično čekaju da se neko zainteresuje za njihove priče i anegdote.
Jedna od takvih zgrada je prva Osnovna škola u Beogradu, koja se nalazi u Žarkovu, u ulici Ace Joksimovića broj 2. Nekada se zvala “Ljuba Nenadović” a danas je zgrada sa tim imenom u istoj ulici ali na broju 25.
Svako ko nije stanovnik ovog kraja grada verovatno nikada nije čuo za nju, meštani je znaju kao oronulu ruševinu, a tek poneki Žarkovac starije generacije se seća da je upravo ova zgrada nekada predstavljala bastion kulture i obrazovanja u prestonici.
Prva dva razreda sam završio u tzv Staroj školi koja je tada izgledala potpuno drugačije. Imala je jedan hodnik, dve učionice i jednu malu prostoriju za osoblje, ali je bila sređena i čista, sa drvenim podovima i zidovima i fasadom okrečenom u belo – navodi Živko iz Žarkova za Dnevno.rs.
Lepe uspomene vezuju mnoge stanovnike Žarkova za ovu, nekada živu i prometnu zgradu.
Pohađao sam časove u Staroj školi od 1965. do 1967. godine, gde je bilo četiri odeljenja od po 30 đaka, dva odeljena pre podne i dva posle podne. Učili smo opšte predmete poput matematike, srpskog jezika, fizičkog, muzičkog i likovnog i lepe uspomene me vezuju za ovu zgradu – ističe Živko za Dnevno.rs.
Već sledeće godine, nakon što je nastava potpuno premeštena u novu zgradu Osnovne škole”Ljuba Nenadović”, Stara škola je počela rapidno da propada.
Zgrada stare škole u Žarkovu podignuta je polovinom devetnaestog veka za
upravnu zgradu žarkovačke opštine. Godine 1880 u zgradu je useljena osnovna
škola, i od te godine gotovo do kraja dvadesetog veka zadržana je ista namena – navode u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.
Navodno je kmet Miloš Životić sasvim slučajno otkrio da njegov sluga Stojan Čola zna da čita jer je tri godine učio školu u jednom manastiru u Sremu. Tako su deca dobila učitelja i selo se složilo da se započne gradnja škole.
Kada je škola počela sa radom 1840. godine, upisano je 20 učenika, među kojima je bila i jedna devojčica – Stanica, što je u ono doba bilo veoma retko. U školi nije bilo klupa i stolica već su svi sedeli na podu na asurama i učili su da čitaju, pišu i računaju, kako se navodi na sajtu o Žarkovu.
Sama zgrada se ne izdvaja posebno po svom izgledu, posebno danas kada je prilično ruinirana. Izgrađena je od tvrdog materijala, veoma jednostavnog oblika, sa dve učionice i manjim pomoćnim prostorijama. Ispod jednog dela zgrade se nalaze i prizemlje i podrum. Krov je klasične konstrukcije, podeljen na četiri vode i pokriven tzv. biber crepom.
Stara škola, današnja zgrada, jednostavnih formi,zidana je od tvrdog materijala. Prostor unutar objekta je podeljen na dve velike učionice i manje pomoćne prostorije. Ima prizemlje i podrum ispod jednog dela. Krov je četvoroslivan i pokriven biber crepom – ističu u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.
Arhitektonska vrednost zgrade nije posebno velika, ali predstavlja redak primerak sačuvanih seoskih škola iz 19. veka i prikazuje razvoj seoskog školstva i uslove pod kojima je obavljana osnovna nastava na širem gradskom području.
Sa razvojem Žarkova i sve više dece željne znanja, Stara škola je postala premala, pa je na inicijativu tadašnjeg učitelja Aleksija Đurića otvorena nova zgrada škole u istoj ulici, na broju 25 davne 1914. godine na Svetog Savu. Tako su učenici dobili novo, znatno prostranije mesto za učenje, igru i zabavu, a Stara škola je polako prepuštena zaboravu. I druga zgrada vremenom je postala premala, pa danas u velikom školskom dvorištu “Ljube”, kako lokalno stanovništvo zove ovu školu, postoji i manja zgrada koja danas služi kao muzička škola, a koja je bila prvobitna, preseljena škola.
Zgrada je materijalno svedočanstvo neponovljive etape u istorijskom razvitku
osnovnog obrazovanja. Jednostavnom arhitekturom kubusa, tipske izgradnje,svojom skromnošću i građevinskim materijalom,Stara škola evocira svoje vreme i deluje kao autentični predstavnik socijalnih mogućnosti tek konsolidovanog društva obnovljene Srbije – poručuju iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.
Ukoliko se malo bolje zagledate kroz staru ogradu koja je potamnela , krpljena i oronula, videćete da u Staroj školi neko i živi, o čemu svedoči veš raširen u dvorištu i parkirani automobili.
U staroj školi trenutno žive sa porodicama dva člana našeg kolektiva, domar i učitelj – navodi Vesna Blažević Lužajić, direktorka Osnovne škole “Ljuba Nenadović” za Dnevno.rs.
Postojala je ideja da se zgrada Stare škole pretvori u muzej, ali nije bila moguća realizacija bez podrške lokalne samouprave i grada Beograda. I sami svesni lošeg stanja u kome se zgrada nalazi, uprkos njenom kulturno-istorijskom značaju, u Osnovnoj školi “Ljuba Nenadović” ističu da ulažu napore kako bi se održala dok se ne stvore uslovi za rekonstrukciju.
Zgrada se decenijama ne održava na odgovarajući način. Škola “Ljuba Nenadović” ulaže onoliko sredstava koliko može da bi se sprečilo potpuno urušavanje objekta: zamenjen je crep na celoj zgradi, sanira se vlaga, stanovi u kojima borave naši radnici se održavaju u stanju koje omogućava određen nivo stanovanja – ističe Vesna Blažević Lužajić.
Zgrada Stare škole u Žarkovu nalazi se pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda kao Spomenik kulture od 8. maja 1965. godine.
