"Ne znam za vas, ali ja sam se proteklih dana osećala depresivno! Bukvalno sam praznike provela u kuhinji ili krevetu, a tek što sam preterala Novu godinu čeka me priprema trpeze za Božić. Pa zbog toga ću do kraja meseca biti švorc!"
Prethodnih godina praznike sam uglavnom provodila kod kuće, u selu sa porodicom. Dok sam studirala, trebalo je samo da se “nacrtam“ tamo, dok su mama i baba pripremale sve što tada treba da se nađe na trpezi. Moje je bilo da usisam, obrišem prašinu, eventualno pomognem mami oko torte i kolača, ali je ona uvek bila u fazonu “ti odmaraj, ja ću sve“.
Čak i kupovinu potrepština za praznike obavljali su roditelji, a ja sam jednom rečju “kulirala“. Znala sam da daju dosta novca na to, ali me to tada nije posebno interesovalo.
Međutim, ove godine sam prvi put praznike dočekala u gradu sa verenikom. Rešila sam da ove godine ja budem domaćica pa sam od ranog jutra 30. išla na Kalenić po povrće, voće, meso… sve što je potrebno za jedan praznični ručak. Pošto nismo neki ljubitelji prasetine, koju realno svako malo jedemo kod mojih na selu, za ručak sam rešila da pripremim ćuretinu koju oboje volimo. Kupila sam i potrebni materijal za kolač, razne potrepštine za kuću s obzirom da se narednih dana nije radilo, i otišla kući da se organizujem šta ću i kako da radim.
Naravno, prvo sam proverila koliko mi je para ostalo u novčaniku. Kada sam krenula iz stana imala sam oko 6.000 dinara, a po povratku u novčaniku mi je jedva ostalo 500 dinara!
Plus, nisam kupila ni pečenje, a namirnice su bile dovoljne za samo dvoje ljudi! Za sat vremena spiskala sam novac koji je trebalo da mi traje bar sedam dana, s obzirom na platu koju primam.
Rešila sam da se ne nerviram, pa sam onda počela da ispunjavam obaveze. Prvo smo dva sata čistili stan, a onda sam ja ušla u kuhinju i u njoj provela skoro ceo dan. Kada sam najzad završila sve obaveze, malo sam odmorila i odmah otišla u krevet. Iako moji novogodišnji ručak pripremaju dan ranije, ja sam sve ostavila za ujutru.
Onda sam 31. takođe ustala ranije, opet sam ušla u kuhinju, i onda počela sa pripremom večere i kolača. Sve je to trajalo nekoliko sati, a onda sam mrtva umorna zaspala pored TV-a.
Iako sam imala dva dana odmora, bukvalno su mi prošla u spremanju i spavanju. Tek sada sam shvatila koliko se moji roditelji, pre svega majka, muče oko priprema trpeze za praznike (a verujem i sve ostale žene) i da im vreme, koje bi trebalo da provedu sa porodicom, prođe u kuvanju, spremanju i pranju sudova.
Pored toga, potrošila sam i dobar deo plate, zbog čega ću ostatak meseca da budem švorc. A Božić me tek čeka! Gde je novac za badnjak, suvo voće, ribu za Badnji dan, pa za pečenje, česnicu, tortu… Kao da je to najvažnije…
Da li je suština praznika u krkanju i nenormalnom trošenju para na hranu za nekoliko dana ili u tome da provedemo vreme sa bližnjima, u okruženju koje nas opušta i čini srećnim?
