Nelson Mandela je rekao da hrabrost nije odsustvo straha već pobeda nad njim, te da hrabar čovek nije onaj koji se ne oseća uplašeno, nego onaj koji nadvlada strah. Beograđani su nedavno dokazali da su i te kako hrabri.
Dogodila se teška saobraćajna nesreća u centru našeg Beograda. Nedaleko od Slavije, zahuktali tramvaj na liniji 14 zaustavio se pred užasavajućim prizorom. Vozač je brže bolje otvorio vrata… Većina nas nije ni shvatila šta se desilo, vadeći slušalice iz ušiju, zaneseni muzikom, primetili smo samo da ljudi na trotoaru stoje šokirani i gledaju negde ispred nas. Šokirani. Bledi.
Nekoliko nas je izašlo iz tramvaja ispred kog se dimio beli Pežo. Ljudi su iz njega izvlačili devojku za koju ne znam ni da li je bila u svesnom stanju. Tresla se, kao da ima epileptični napad. Prilazili su ljudi da pomognu, zvali su pomoć.
Nešto dalje, na šinama, ležao je prevrnuti žuti kombi. Svuda unaokolo srča i parčići plastike.
Stala sam kao ukopana. Jedno je kad vidite žestoke saobraćajke na filmu, znate da su unutra obučeni kaskaderi, znate da je tu mnogo specijalnih efekata, znate da su svi dobro, znate sve… a ovde, ne znate ništa. Ne znate ko je u kolima, koliko njih, ima li dece… Tada na neko vreme prestaje da bude važno to ko je kriv, bitno je samo ko je živ.
I, onda, desilo se nešto što se retko kad događa na filmovima. Okupio se svet. Pomislićete vi, pa da, vole ljudi da vide nesreću, da se “slade”, da likuju time što nisu oni u tim uništenim kolima, već napolju, na slobodi, na hladnom beogradskom vazduhu… Pomislićete tako, ali niste u pravu.
Svet se okupio – da pomogne.
Onako kako nalaže neki iskonski nagon u ljudima. Jedan momak se popeo na prevrnuti kombi, drugi je u hodu skidao jaknu da mu je drugar sačuva dok on prilazi i pokušava da pomogne. Automobili koče uz škripu, staju na šine, ljudi izlaze i prilaze i daju sve od sebe da pomognu.
Okrenula sam se i ugledala Hram Svetog Save. Obasjavao je sve nas, obasjavao je Beograd. Smrkavalo se dok su momci skakali po kombiju, vukli vrata, pokušavali da pomognu vozaču. Pored drugog automobila, ljudi su se trudili da pomognu onima koji su izašli ili bili izvučeni iz njega.
– To je Beograd, to su Beograđani – rekla je jedna baka u prolazu, onako, za sebe.
