Da li se i vama čini da su se naši stari voleli iskrenije, čistije i lepše nego što to mi danas umemo? Jedna beogradska baka otkrila nam je da i nju to brine.
Ovog meseca bi proslavili 55 godina braka da se, kako kaže baka Bilja, njen Rade nije “izvukao i umro”. Beogradska baka Biljana (78) udovica je već šest godina, ali se trudi da na muževljevu smrt gleda sa vedrije strane. Kad god se rastuži ili primeti da su njena deca i unučići tužni, ona jednostavno kaže:
– Ma, baraba! Rekla sam mu da hoću da renoviramo stan i on je onda shvatio da mu se više isplati da umre nego da se bakće sa majstorima.
Ipak, ma koliko da se šali na račun njegove smrti, Radivoje je bio Biljanina prva i jedina ljubav. To znaju svi koji su ih ikada sreli, a kamoli poznavali. Sve dok se nije teško razboleo, Rade je uvek u šetnji držao baka Bilju za ruku – osim zimi, zimi je ona nosila muf, kao prave beogradske gospođe, a on bi joj onako nonšalantno, zaštitnički, prebacio ruku preko ramena ili oko struka.
Upoznali su se, kaže baka Bilja, sasvim slučajno. I mislila je da to poznanstvo neće biti čak ni prijateljstvo, a kamoli nešto najlepše što je u životu imala.
Nije to bilo kao u ovim sad filmovima ljubavnim. Sreli smo se kod neke zajedničke prijateljice na rođendanu. Bio je simpatičan, lep, sa crnim brkovima i zelenim očima. Ali je bio namrgođen i nervirao me je – priseća se baka Bilja.
Ipak, Rade je priznao prijateljici da mu se Biljana svidela i uskoro je došlo do novog susreta. I još jednog, pa potom još jednog i… Zaprosio ju je ispred beogradskog hotela Moskva, dok su se prepirali oko toga gde će u šetnju. Samo je pitao da li bi se ona udala za njega, ona je rekla da bi i – ostatak je istorija. Skoro 60 godina ljubavi iznedrilo je troje dece i sedmoro unučadi.
– Uvek je on bio mrgud. Imao je debele obrve koje bi uvek skupio tako da izgleda ljuto, ali nikad nije bio stvarno ljut. Ne znam, samo je voleo tako da izgleda. Strogo. Ko god da ga je upoznao rekao bi kako izgled vara – otkriva Biljana.
Ova simpatična baka popila je sa nama čaj u jednom beogradskom kafeu u centru grada. Sve vreme je zabrinuto posmatrala ljude koji su sedeli za okolnim stolovima. Nismo odoleli pa smo je pitali šta je toliko brine.
Ne znam šta je sa vama mladima. Ovi dečaci danas… to sve šmoklje! Moj Rade meni nikada nije rekao da me voli, ali to se videlo iz svakog njegovog pokreta. A danas, znam po mojim unukama, stalno neke slatke reči i izjave ljubavi, a svađaju se i raskidaju svaki čas. Pogledajte ih… sede oni za jednim stolom, one za drugim, niko ni da baci pogled unaokolo. Samo gledaju u telefone – tužno primećuje baka Bilja i objašnjava kako je uvek znala da je Radetu ona centar sveta.
Radivoje je nikada nije obasipao komplimentima i sladunjavim rečima, ali se celog života, kako kaže, “lomio” da joj sve bude potaman. Trudnoće pamti po tome što bi joj on bespogovorno pomagao oko svega, učeći kako da održava domaćinstvo iako to niko od njega nije tražio. Krut i namrgođen muškarac bio je, priznaje baka Bilja, divan otac i još bolji deka.
– Nema danas takvih muškaraca… Da je sad tu, moj bi Rade prišao ovim mangupima da im kaže da su glupavi – setno zaključuje stara gospođa.
