Vesti  Info  /  Društvo

I VOLEĆU TE DO KRAJA ŽIVOTA: Hoćete da UDOMITE PSA? To može da bude najbolja odluka ikada, ali NEŠTO MORATE DA ZNATE

Slučajna prijateljstva sklopljena između ljudi najčešće traju neko vreme. Slučajna prijateljstva između životinje i čoveka traju ceo život.
Autor: N.N. Foto: Privatna arhiva
Vreme: 09:10h | 22. avgust. 2017.
0

 

Nedostatak civilizacijskog odnosa prema komunalnom redu i neodgovorni odnos prema životinjama čine da ulice naših najvećih gradova svakodnevno budu brojnije za desetine mladunaca napuštenih pasa. Malo je onih koji dožive lepu sudbinu, a poželjni ishod podrazumeva zaboravljeni osećaj ljudske plemenitosti koji će naterati čoveka da prigrli štene i pruži mu neki lepši život.

 

Prijateljstvo sa četvoronožnim prijateljem se sklapa na nekoliko načina. Najčešće se udomljavaju psi koji su se usled nesrećnih okolnosti našli nezaštićeni na ulici. Ukoliko se odlučite na ovaj korak, znajte da vas očekuje niz obaveza kako biste svom ljubimcu pružili adekvatnu zdravstvenu i svaku drugu negu.

 

To pre svega uključuje redovni odlazak veterinaru, obaveznu vakcinaciju i čišćenje od parazita. Naravno, njegov novi dom mora biti adekvatno opremljen hranom i ostalim namirnicama, a nabavku najčešće diktiraju finansije. Ako uzmemo u obzir čipovanje i sterilizaciju, tek tada možemo reći da pas ima odgovornog vlasnika. 

 

 

Jedan od efikasnijih načina udomljavanja odvija se preko socijalnih mreža, gde se članovi specijalizovanih grupa na veoma studiozan način trude da svaka od napuštenih životinja nađe svoj dom. 

 

– Psa želim od kako znam za sebe. Poslednjih nekoliko meseci sam redovno pratila sve objave na Fejsbuku vezane za udomljavanje. Znala sam da želim štene kako bih od samog početka pratila njegov razvoj i bilo mi je važno da nije rasni pas – počinje svoju priču Beograđanka Sanja, koja je nedavno uz pomoć Fejsbuka, pronašla svog četvoronožnog ljubimca.

 

Sreća joj se osmehnula i u njen život ušla šarmantna mešanka Lilu.

 

Kada me pitaju kako sam nabavila psa, volim da kažem da je on pronašao mene. Saznala sam preko Fejsbuka priču divne devojke Maje u čije dvorište je došetala neka nepoznata keruša i okucila tri ženkice. Odmah sam se zaljubila u jedno štene. Na prvi pogled mi je izgledala kao i svaki ulični džukac, ali nešto mi je reklo da je to moj pas. Kontaktirala sam Maju, koja mi je saopštila da kucu niko ne želi jer deluje obično i dogovorile smo se da je preuzmem sredinom maja. Neizmerno sam joj zahvalna što mi je ukazala poverenje - opisala je Sanja prvi susret sa svojom novom prijateljicom Lilu.

 

Lilu je u Sanjin dom stigla sa svega šest nedelja, uprkos preporuci da štenci mlađi od 2 meseca ne bi trebalo da napuštaju leglo. Ipak, okolnosti u kojima se rodila nisu mogle odložiti preseljenje i niz avantura koje su tada počele.

 

– Majino dvorište je bilo neograđeno i štenci su već počeli da izlaze van, tako da nisam mogla odložiti dolazak zbog bezbednosti moje Lilu. Imati psa, posebno tako malog, vrlo podseća na sve one priče o malim bebama, sa buđenjem u toku noći ili u zoru. Ponekad vas proganja osećaj da sve vreme u nečemu grešite, iako je sa psom sve u redu. Ja sam provela dva meseca rovareći po internetu kako bih se informisala o odgoju, socijalizaciji, psihologiji pasa, odnosu čoveka i psa... – iskrena je naša sagovornica.

 

Oni štenci koji nisu imali sreću da sretnu nekog kao što je Sanja, najčešće završavaju u azilu. Na teritoriji Beograda ih ima pet, a o životinjama brine JKP "Veterina Beograd" .

 

Prihvatilište u Rakovici poseduje sve neophodne prostorije i logistiku za prijem, lečenje i zbrinjavanje životinja koja se tu nađu. U edukacionom centru postoje sale za predavanja i prezentacije, kao i prostorije u kojima veterinar može prikazati potencijalnog psa-usvojenika i dati zainteresovanima sve potrebne informacije o odgajanja pasa.

 

 

Svaki budući vlasnik je dobrodošao da prošeta prihvatilištem. Prilikom udomljavanja najčešće je presudan prvi kontakt koji se uspostavlja očima ili nekim autentičnim pokretom. Sam proces udomljavanja podrazumeva i određene formalnosti koje se odnose na pitanja o budućem životnom prostoru psa, navikama i svakodnevnoj brizi. Budući vlasnici mogu biti spokojni da su psi koji su štićenici azila uredno vakcinisani, sterilisani i trajno obeleženi, bez obzira odakle dolaze i pod kojim okolnostima - kaže direktor "Veterine Beograd" Budimir Grujić.

 

Vekovima su psi bili odani ljudima, a njihova požrtvovanost i odanost i te kako dolaze do izražaja onda kada ništa ne pomaže. Nije tajna da neki od budućih vlasnika dolaze u azil sa specijalnim željama i potrebama, ali za apsolutnu sreću moraju biti zadovoljeni određeni uslovi.

 

– Dešava se da dođu udomitelji koji insistiraju na određenoj rasi kao što je rotvajler ili nemački ovčar. Reč je o odraslim psima pa i pored saveta našeg stručnog tima, obično ne mogu da ga ukrote. Zahtevaju da se kuče vrati... ali treba napomenuti da mnogo ljudi traži baš ove rase jer su to psi čuvari – navodi Grujić.

 

On napominje da se najveći problemi u vezi sa zbrinjavanjem pasa tiču ponašanja čoveka, a ne životinje!

 

– Generator prevelikog broja pasa na beogradskim ulicama jeste nemar vlasnika. Svakako, to se može sankcionisati, ali je problem mnogo širi i tiče se kulture življenja i civilizacijskog odnosa prema životinjama. Teško je naterati vlasnika koji je izgubio psa da ga po pronalaženju čipuje. Kada se bude doneo zakon o obaveznom čipovanju, biće manje posla za nas, a i manje pasa lutalica – zaključuje Grujić.

 

Ukoliko ste odlučili da svoj život oplemenite jednim novim i iskrenim prijateljstvom, možete to učiniti bez društvenih mreža i nadležnih institucija. Dovoljna je samo vaša dobra volja i iskrena želja da u dom dovedete novog člana porodice.

 

A onda, videćete - ljubav će vam se vratiti stostruko!

 

Komentari

Nije moguće komentarisati vesti starije od 5 dana.