Vesti  Info  /  Društvo

LIČNI UGAO: 'Bila sam u ITALIJI i vratila se u SRBIJU! Nismo ni svesni koliko smo FANTASTIČNI!'

"Krajnje je vreme da prestanemo da pljujemo sami sebe i da poradimo na tome da svi počnu da nas hvale!"
Autor: A.L. Foto: Dnevno.rs/Kolaž
Vreme: 09:11h | 03. septembar. 2017.
19

 

Prvi put sam zakoračila na tlo Italije pre 20 godina. Bila sam dete i sve je delovalo fenomenalno i mnogo bolje nego kod kuće. Italijani su imali predivne privatne plaže, ulice su bile čiste i bez rupa, vozači nisu trubili, hrana je bila fantastična, a sve to zajedno činilo je da moj letnji raspust prođe brže nego ikada.


Išla sam u Italiju još nekoliko puta. Videla Rim, obišla Trst, projurila kroz Bari, prošetala se celom abruceskom regijom u srednjoj Italiji... Može se reći da nisam početnik u poznavanju ove zemlje, kao i naroda koji u njoj živi. Znam koliko se u poslednje vreme tamo doselilo Afrikanaca, Rumuna, Bugara... Znam da ih potresaju zemljotresi svako malo... Znam da je to zemlja unutar koje se nalaze još dve države i znam da su ponosni na činjenicu da su kolevka zapadne civilizacije.

 


Međutim, po svemu sudeći, drvo je povuklo vlagu i kolevka više ne čuva dete tako dobro. Ovo leto provedeno u zemlji paste, sireva, vina i zavodnika uverilo me je u to da Srbi nisu ni svesni koliko su daleko odmakli.


Posle dvadeset godina italijanskog iskustva mogu da primetim da su im putevi propali. Prepuni su rupa koje vam protresaju bubrege. Vozači su postali nepodnošljivo bahati, seku kružne tokove u suprotnom pravcu, jurcaju preko pešačkih prelaza, a pojam "migavac" izbrisan je iz rečnika.


Preko toga nekako i mogu da pređem, ali preko neljubaznosti teško. Poneko će da progovori na engleskom jeziku, najčešće lošem, tako da - ako ne znate italijanski teško da ćete uspeti da se sporazumevate sa lokalnim stanovništvom. Osim ako ne naletite na, recimo, diplomiranu ekonomistkinju iz Bugarske koja radi kao konobarica u restoranu u unutrašnjosti Italije - "trbuhom za kruhom", pa sa njom uspete da razgovarate normalno.


Prodavce morate da opominjete da vam daju fiskalni račun (a nekad i kusur morate da potražite), a narod poznat po savršenoj hrani i vinima ugostiteljstvo je počeo da shvata pogrešno.

 

Dešava vam se da konobare morate da jurite i po pola sata, a kad se napokon udostoje da dođu po narudžbinu, na sto vam tresnu neopranu (ako imate sreće) ili prepunu pepeljaru. Naručeno piće i hrana dođu vam za, recimo, 45 minuta, sa do pola rastopljenim ledom. Ako se desi da ih ponovo pozovete do stola, prevrtaće očima i jasno vam dati do znanja da ste vi tu zbog njih, a ne oni zbog vas. Tu je i fantastično pravilo da se ručak u restoranima služi u tačno određeno vreme, te da kao putnik namernik ne možete da ručate, recimo, posle tri popodne. Uz to, zemlja u kojoj su nastali najlepši gastronomski specijaliteti sada je "spala" na to da se servira do pola živa hrana, nekad i na loše opranim tanjirima.


Onda sednete u kola, krenete ka Srbiji i počnete da razmišljate...

 

 

Bez ikakve želje da budem politički opredeljena na bilo koju i bilo čiju stranu, jedno je sigurno - Srbija se polako ali sigurno i možda čak i neprimetno dovodi u red!


Kada ste poslednji put morali da se borite za fiskalni račun? Kada ste poslednji put doživeli da vam u luksuznom restoranu serviraju živu hranu? Da li vam se dešava da u centru Beograda morate da molite konobare da vas usluže?


Dok kukamo na radove na ulicama prestonice nismo ni svesni da se u "evropskoj" Italiji vozi po kraterima. Smatramo da je krajnje normalno to što skoro svaki prolaznik može sa strancima da se sporazume na bar dva jezika. Nismo nimalo ponosni na to što se trudimo da se turisti u Srbiji provedu savršeno, jer mislimo da je gostoprimstvo nešto sasvim očekivano od svakog domaćina.


Možemo za takav naš defetizam kriviti devedesete, političare, strane plaćenike, teorije zavere, lošu narav, zatvorene granice i nemogućnost putovanja, ali možda bi trebalo da prestanemo da razmišljamo koga da okrivimo? Možda treba da razmislimo kako da se "odlepimo" od svih krivica i kako da pobedimo u novim igrama (ne borbama, njih nam je dosta).


Krajnje je vreme da se trgnemo. Da shvatimo da nam ipak i nije tako loše. Da polako, ali sigurno, postajemo svet čak i za zemlje koje veličamo. Ukoliko nam dopre do mozga da smo u nekim segmentima života čak i fantastični, pa se još malo potrudimo, živećemo sve bolje i bolje, a i svet će na nas gledati drugačije.

 

Beograd, Foto: Ivan Tošković

Komentari

Nina 3 Sep, 13:39h kaže:

Nije tacno, ovo je vrlo licni opis koji je daleko od realnosti. Ja zivim u Italiji i mogu reci da je daleko bolje nego u Srbiji. Opet je i ovo moje licno vidjenje koje je konpletno suprotno ovom tekstu.

Дарко 3 Sep, 18:10h kaže:

Госпођа или је члан Вичићеве странке, или јој је неко нешто сипао у пиће по уласку у Италију... Две године већ живим у Италији и не могу се сложити са горе написаним. Свакако да Италија исто има економских проблема, можда се може, као и у остатку Света наићи на нељубазну особу, али полу жива храна, лоше опрани тањири, неопране пепељаре?!?!
Проживех две године у Холандији и две у Италији, но још пре одласка у Холандију и ја сам имао (сад ме срам) тај став да су они културан свет, а ми ,,варвари'', е онда кад се вратих у Србију, схватих колико је наш менталитет леп, колико смо топао и добронамеран народ. За Италијане, а поготово од централне па ка јужној Италији, бих рекао да су много ближи нама по менталитету, али да и на њих запад врши велики (понајвише негативан) утицај, те да иони попут нас рапидно губе свој национални идентитет.

Ime 3 Sep, 16:33h kaže:

U Srbiji je ručak u luksuznom restoranu i vožnja auta na duže relacije prioritet onih sa dubljim džepom Dok običan narod i dalje crnci od.jutra do večeri da bi preživeo

E"' 3 Sep, 19:15h kaže:

Svaka priča ima dve strane;)

rade sto 3 Sep, 15:50h kaže:

100% Tacno, vrlo cesto idem u Milano, mogu vam reci da Italija nije ono sto je bila pre 20 godina!

Nije moguće komentarisati vesti starije od 5 dana.