"Kako je do ovoga došlo i zašto smo to dopustili?"
Sve je manje starijih ljudi u medijima. Dobro, znam, umiru. Nema više Cuneta, Lole Novaković, Gage Nikolića, Đuze… ali to ne znači da nema više nikoga. Ima još živih ljudi, valjda? Samo ih ne viđamo, pa ne znamo da li su živi.
Ne bih možda ni postala svesna toga da nema nekih mojih vršnjaka ili onih starijih, da nisam pre koji dan gledala snimak nekog festivala na hrvatskoj televiziji. Bila je to svojevrsna smotra šlagera koje su izvodili brojni muzičari – kako mladi, tako i stariji. Pojavila se na bini i Mirjana Bohanec-Vidović, zagrebačka glumica koja ima 78 godina. Ponosno je otpevala svoju numeru i još ponosnije predstavila svoje zrele godine. Publika je oduševljeno tapšala i ovacije su potrajale.
A za to vreme, šta se dešava kod nas?
Imamo dva rijaliti programa u kojima se takmiče dve starije umetnice. Narodna pevačica koja mora da trpi psovanje i dreku za trpezarijskim stolom i glumica koja celoj naciji trenutno služi za sprdnju. Tu gde je glumica, tu su i dve odlične džez i rok pevačice kojih decenijama nema na malim ekranima.
Na televiziji se pojavljuju neki mladi ljudi koji ponekad izgledaju lepo ali češće podsećaju na antireklamu estetskih hirurga. Vrckaju i to preterano razodeveni i, kao, pevaju.
Kako je došlo do toga da trpimo teror mladosti?
Zašto smo dozvolili da izvanredne talente poput Tanje Jovićević, Maje Odžaklijevske, Viktorije i Bebi Dol možemo da vidimo samo u rijalitijima? Zar je ovaj narod zaboravio šta znači talenat? Gde nam je Tanja Banjanin? Sestre Barudžija? Zašto je nestao Oliver Mandić? Gde su svi oni Vampiri, Familije, Osvajači? Gde je Nikola Grbić, autor možda i najlepše pesme o našoj Srbiji?
Zar nam je bitnije da neko dobro “meša guzom” nego to što je Bebi Dol pevala u elitnom hotelu Šeraton? Važnije je da je tekst što eksplicitniji, nego da Maja pusti glas i “oddžezira” ono svoje čuveno “Ti si taj što luduje”?
Povremeno pročitamo nešto o njima, sa obaveznim naslovom “Kucamo na vrata zaboravljenih asova” koji, čini mi se, služi samo da sipa so na ranu i gurne prst u oko.
Nisu naše prave zvezde okrenule leđa muzici. Oni i dalje pevaju tamo negde, u malim klubovima, okruženi dimom, žestinom i publikom koja ume da ih ceni.
