U domovima zdravlja širom Srbije od sledeće godine počinje akcija preventivnih pregleda građana na depresiju. To je važno jer analize stručnjaka na globalnom nivou pokazuju da će za nekoliko godina depresija postati vodeća bolest u svetu.
U Ministarstvu zdravlja, kako piše “Politika”, naglašavaju da se radi na tome da ovaj skrining program što pre zaživi kako bi građani mogli da dolaze na preventivne preglede.
Doc. dr Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”, objašnjava da je u toku 2013. godine, na inicijativu Ministarstva zdravlja, primenjen projekat “Skrining na depresiju na nivou primarne zdravstvene zaštite”, piše “Politika”.
“Instrumente” za skrining primenjivali su lekari opšte medicine u određenom broju domova zdravlja u Srbiji.
– Projekat je trajao godinu dana. Na osnovu dobijenih rezultata i praćenja trendova u oblasti prevencije mentalnih poremećaja, Ministarstvo zdravlja će uvesti obavezni skrining na depresiju koji će se raditi u ordinacijama izabranih lekara, sa ciljem ranog prepoznavanja i pravovremenog tretmana depresije. Ovo je odraz brige sistema o zdravlju nacije i jasan znak o svesti države da je mentalno zdravlje nacionalni kapital – pojašnjava dr Stašević Karličić.
Šta znači takav pregled
U ustanovama primarne zdravstvene zaštite planirano je da se godišnje uradi oko 446.000 pregleda, odnosno da se obuhvati oko osam odsto ciljne populacije.
Preventivni pregled obuhvata uzimanje podataka od pacijenta potrebnih za utvrđivanje depresivnih simptoma, identifikaciju faktora rizika, evidentiranje nađenog stanja i preduzetih mera, a po potrebi upućivanje pacijenta na specijalističko-konsultativne preglede, individualni zdravstveno-vaspitni rad, kao i prebacivanje podataka u medicinsku dokumentaciju.
Više su depresivne žene
Stručnjaci naglašavaju da depresije predstavljaju važan problem zbog težine posledica, narušenog kvaliteta života, mogućih samoubistva i udruženosti sa drugim mentalnim poremećajima i hroničnim bolestima.
Uz anksioznost i psihosomatske poremećaje zdravlja, depresije spadaju među najčešće mentalne poremećaje. Procenjuje se da je od četiri do deset odsto opšte populacije tokom života imalo depresivnu epizodu. Bolest više “opterećuje” žene.
– Depresija utiče na porodično funkcionisanje i partnerske odnose, a ispitivanja ukazuju da kod roditelja može dovesti do zanemarivanja i pojave značajnih poremećaja kod dece. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), više od 350.000 ljudi svih uzrasta boluje od depresije. Čak 67 odsto depresija su povratnog ili hroničnog toka. Depresija predstavlja i glavni uzrok nesposobnosti sa 12,1 odsto svih godina „zdravog” života izgubljenih zbog nesposobnosti – kaže dr Snežana Živković Perišić, specijalista epidemiologije Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.
Relativno često, kod 10 do 15 odsto depresivnih osoba, bolest se završava samoubistvom. Prema podacima SZO, milion ljudi oduzme sebi život svake godine kao posledica depresivnog poremećaja.
Ako se sadašnji trend nastavi, depresija će do 2020. godine, posle ishemijske bolesti srca, postati drugi vodeći uzrok obolevanja u svetu, a u zemljama u razvoju i uzrok opterećenja društva bolešću.
Kako je u Srbiji
U istraživanju zdravlja stanovništva Srbije iz 2013. godine, utvrđeno je da 4,1 odsto stanovništva pokazuje simptome depresije, koji su bili znatno prisutniji kod žena (5,3 odsto), nego kod muškaraca (2,9 odsto), kao i u populaciji starih i najsiromašnijih. Zabrinjava podatak da je čak 21,1 odsto stanovništva starijeg od 85 godina imalo simptome depresije, ali ih nisu prepoznali kao takve.
