Broj obolelih svake godine raste za dva odsto, umrlih za 2,5 odsto, a stručnjaci upozoravaju da će se te dramatične brojke iz godine u godinu uvećavati.
Broj obolelih od raka svake godine raste za dva, a broj umrlih za 2,5 odsto što je direktna posledica NATO bombardovanja 1999. godine, u kojem je korišćen osiromašeni uranijum, kaže predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka prof. dr Slobodan Čikarić.
On navodi da je Srbija prva zemlja u Evropi po stopi smrtnosti od raka.
Poređenja radi, te 1999. godine od raka je obolelo 19.625 osoba, a umrlo 12. 312. Poslednji podaci Registra za rak Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”,
Katastrofalno poređenje Srbije s drugim zemljama
Svetska zdravstvena organizacija u februaru 2014. navela je da očekuje da statistika pokaže da je u toku te godine 14 miliona novoobolelih od kancera. Čikarić kaže da to znači da će u svetu na svakih milion stanovnika oboleti 2.000 ljudi, što znači da će u Srbiji biti otkriveno 2,8 puta veći broj.
– U Srbiji očekujemo za 2014. godinu oko 40.000 novoobolelih, što znači da će se u Srbiji na milion stanovnika otkriti 5.512 obolelih od raka, što predstavlja “srpsku katastrofu”.
koji se odnose na 2012. godinu, kažu da je u toku te godine novoobolelo njih 36.408, a umrlo 21. 269. Dakle, gotovo duplo više nego 16 godina ranije.
Čikarić, koji je onkolog – radiolog u jedini u Srbiji se bavi uticajem bombardovanja odnosno osiromašenog uranijuma 238 na epidemiološku sliku maligniteta, ističe da će se posledice agresije tek videti kad stigne statistika za 2014. godinu. Naime, prošle godine se završio prosečan latentni period uranijuma za solidne tumore od 15 godina.
– Latentni, odnosno period mirovanja, za solidne tumore, otkad osoba udahne ili s hranom unese radioaktivnu supstancu, traje od 10 do 20 godina, a prosečno 25. Godine 2008. bilo je 10 godina i tada je zabeležen početak njihove kliničke manifestacije. Godišnje se broj novoobolelih povećava za dva odsto, odnosno za 800, tako da ćemo u statistici za 2014. imati 40.000 novootkrivenih ljudi s tumorom. Smatram da će posle 2015. godine taj procenat rasti i za više od dva odsto – navodi profesor Čikarić.
On podseća i da je tokom vojnih operacija NATO izbacio oko 15 tona osiromašenog uranijuma i ističe da se taj materijal, čije je vreme poluraspada 4,5 milijardi godina, nalazi u Srbiji.
– Usled sudara te bojeve municije i, na primer, oklopa tenka, dolazi do njenog sagorevanja i stvaranja prašine mikronskih dimenzija, koju i najmanja brzina kretanja vazduha može da raznese. Dakle, iako je uranijum najvećim delom bačen na Kosovo i rubni deo Pčinjskog okruga, tom radioaktivnom prašinom pokriveni su bili cela Srbija i celo Balkansko poluostrvo jer su i Grci i Bugari beležili u vreme bombardovanja povećano zračenje i do 30 odsto u odnosu na prirodni fond zračenja – zaključuje na kraju Čikarić.
