Na trenutak, pomislio sam da je šala, no nije. Surovu istinu potvrđuje fotografija koju je jedan građanin poslao da ovog jutra kruži internetom. Kompozicija fotografije predstavlja meru prosečnog srpskog novčanika, na njoj su, na pijačnoj tezgi, trešnje po ceni od 300 dinara za kilogram i papir koji bojažljivo iz prikrajka nudi drugu soluciju – jednu trešnja za četiri dinara! Ne piše da li je u cenu uračunata i peteljka. Sa njom ili bez nje, trešnja je dokaz bede. Fotografija socijalnog i ekonomskog sunovrata stanovništva.
Ne verujem da je iko iz Međunarodnog monetarnog fonda (u daljem tekstu MMF) lutao beogradskim pijacama, ali verujem da su u nekom od beogradskih hotela okusili sveže jagode, možda i šampanjac i kolač sa šlagom s trešnjom na njegovom vrhu. Trešnju tešku nekoliko grama i četiri dinara. Prethodno, delegacija MMF-a u žučnoj raspravi i na ivici incidenta razgovarala je s vrhom srpske vlasti. O tome svedoči i ministar privrede Željko Sertić.
Ministar je izjavio da je u razgovoru s predstavnicima MMF-a najviše problema bilo u vezi s eventualnim porastom cene struje, a da je na momente, bilo čak i „oštrih reči” i „neprijatnih situacija”: „Sastanak s predstavnicima MMF-a bio je veoma težak, na momente, mogao bih reći, incidentan jer je premijer Vučić obrazlagao naše stavove u vezi s tim pitanjima”. Onda je ušao kelner i poslužio jagode, šlag i trešnje.
Napetu situaciju Sertić objašnjava „tvrdim stavovima” MMF-a, ali da uprkos njima, dogovora o ceni struje i povećanju plata i penzija mora biti. Ni slova o tome šta povećanje plata i penzija – koje su jesenas smanjene – podrazumeva: da li samo vraćanje onoga što je uzeto ili više od toga. Povećanje može biti tumačeno i kao mogućnost da penzioneri trešnje kupuju na komad po ceni od dva dinara.
„Generalna ocena MMF-a jeste da proces privatizacije ide sporije nego što se očekivalo. Očekivanja su bila da će veći broj kompanija da nađe strateškog partnera, odnosno da će već biti privatizovano”, navodi Sertić. Predsednik vlade na sve to dodaje malo trešanja i najavljuje nastavak razgovora s međunarodnom finansijskom institucijom o ceni struje koja, uveren je on, ne treba da raste dok se ne obezbede povećanja plata i penzija. O tome će se raspravljati u avgustu. Kada jagode i trešnje ugnjile. U sezoni branja bostana.
Predsednik vlade navodi da „nije pitanje da mi ne znamo da je niska cena struje, niti pitanje naše želje da sačuvamo našu elektroprivredu, ali jeste pitanje šta naši ljudi pre povećanja plata i penzija mogu da podnesu. To su bili naša rasprava i naš razgovor, i ništa više”. Naši ljudi ne mogu više ništa da podnesu, čak ni trešnju s pijace vrednu četiri dinara. Koštica gratis.
Teški razgovori s „tvrdim” predstavnicima MMF-a ne slute da će na leto biti relaksirajuće atmosfere u kojoj su plate i penzije „skočile” dajući tako mogućnost da i struja kaže jedno „hop!”. Nju ne možete kupiti na pijačnoj tezgi, i neće vam biti ponuđena mogućnost da pazarite jedan kilovat. Jedina mogućnost biće kupovina skupljih kilovata na kilo. Koliko će to koštati, znaćemo najverovatnije odmah po završenoj sezoni branja bostana.
Do tada će se smeniti godišnja doba, u ovom prolećnom trešnje su na ceni. Ne treba da se bude stručnjak MMF-a da bi se izračunalo koliko trešanja stane u jedan kilogram. Ako jedna košta četiri dinara, u kilogramu ih ima 75. Jednostavan račun koji u zbiru daje 300 dinara za kilogram. Ima li ikoga ko će kupiti kilogram trešanja po toj ceni? Naravno, ima. Da li će iko od njih brojati trešnje? Naravno, ne. Brojaće ih samo oni koji po džepovima prebiraju sitninu i odvaže se da kupe par trešanja. Onaj koji je spojen peteljkama. Da mogu da ih zadenu za uvo.
