Odmah da se ogradim od paranoje, nisam roditelj bebe koju čeka vakcinacija. Nisam ni lošeg imuniteta a trenutno ne vlada neka pandemija, dakle nemam ni fobiju od vakcina protiv gripa. Ali svakako sada kada je donet zakon o uvećanju novčanog iznosa kazne za roditelje koji ne vakcinišu svoju decu to znači da je problem došao do tačke PRINUDE.
Kako smo došli do obavezujućeg vakcinisanja ne znam, jer među zemljama EU ima država koje mogu da biraju da li će vakcinisati svoju decu ili ne. Oni mahom govore da imaju izbor, a da su kampanje farmaceutskih kuća jako agresivne i obimne, pa je veliki broj vakcinisane dece. Njihova strana priče je da je to ipak neka vrsta agonije za njih, kao roditelje, jer je njima prepušteno odlučivanje, a to se nekad pretvori u pravu agoniju jer nisu roditelji lekari, većina nije, ni stručnjaci da bi imali sigurnost u svoj izbor. Tako da ni ta opcija nije laka ni dobra za roditelje. Kada imamo u vidu da se na internetu može zateći pravi rat između zagovornika ZA i PROTIV vakcinacije, roditelji ili svi mi ako je u pitanju vakcina protiv gripa smo u sred tog prepucavanja.
Kada vakcinacija nije obavezujuća niko nam ne olakšava odluku.
Kada je vakcinacija obavezna niko nam ne umanjuje strahovanje. Dužni smo da primimo vakcinu i da čekamo… šta će se desiti.
Izgubljeno je POVERENJE.
Zabeleženi su brojni slučajevi (neću deliti ovde linkove, pun ih je internet) i zvanična medicina ih je priznala, kontraindikacija vakcina. Zabeležena je isto kao i za brojne lekove. Pa svaki lek ima spisak kontraindikacija na dve strane. Više prostora zauzimaju kontraindikacije od informacija šta leči određeni lek, u uputstvu. Pa ipak ga popijemo. Lekar nam odobri uzimanje leka na osnovu našeg zdravstvenog stanja, uz proveru. Na osnovu svog znanja on nam propisuje neki lek. Njegova procena je odlučujuća, a može biti pogrešna i ispravna. Dakle pored poverenja potreban je i pravilan lanac ODGOVORNOSTI. Ta stavka jako utiče da pazimo šta radimo, bilo šta da radimo. Ako možemo da snosimo konsekvence trudimo se da što više znamo, da pažljivo i detaljno radimo.
Verujemo li da su vakcine u 21. veku dovoljno istestirane?
Jeste, istina je da je moja generacija primila samo dve vakcine a onda su došli da se nasmejemo malo novi “valenti” – trovalentne, petovalentne vakcine i slično… što na primer roditeljima ništa kao naziv ne znači. Znamo kao roditelji o lekovima i vakcinama koliko i bebe koje ih primaju. Ali zato su tu lekari. Oni sve moraju da znaju. Ali zbog oboljenja koja je izazvala u nekim slučajevima roditelji su izgubili poverenje. Jedan deo populacije. Zbog nesavesnog nepriznavanja ili prikrivanja da inicijacija oboljenja jeste vakcina u pojedinim slučajevima – izgubljeno je poverenje. U nauci je to normalno. Čovečanstvo se mora naučiti da postoje kontraindikacije. Moraju postojati farmaceutske kuće koje umeju da se nosi sa tim i da uprkos tome edukuju stanovništvo. Moraju povratiti svoj autoritet. Nazvani su farmakomafijom. Znači uništen im je AUTORITET. Imaju moć, lovu ali nemaju autoritet.
U maju prošle godine je u Srbiji bio protest roditelja koji je nosio parolu “Nismo protiv vakcina samo želimo da budu sigurne”.
Parola je vapaj za povratak poverenja u lekare, nauku, farmaciju, zar ne!?
Obično kada neko u strahu ne želi da vakciniše svoje dete protivargument koji najčešće dobije je da je ograničen, da nije uzrastao na dovoljan civilizacijski nivo i slične salve uvreda. Tako mi tešimo ljude kad se plaše! A plaše se kao zato što su ograničeni. Što sumnjaju. Što slepo ne veruju.
Sumnja, da se razumemo, jeste odlika inteligentnih ljudi a slepo verovanje odlika ovaca. Može i obrnuto! Dakle svako ima pravo da sumnja a da nije glup. Ima pravo da veruje a da nije ovca!
Bitno je da su smisleni razlozi ili iskustva zbog čega sumnjaju ili zbog čega veruju.
Tako da ja ljude ne bih delila, njihova reakcija i jedna i druga za mene je posve očekivana.
Kad se u društvu izgubi vera u nauku, a pogotovu kad donosiš mere da pola planete može i ne mora, pola mora, Srbi plaćaju i visoke kazne onda moraš i da vratiš to poverenje. Moraš da napraviš kampanju koja matematički ogoli sastav te vakcine, njena dejstva, stručnjaci iz svih uvaženih kuća do detalja se sučele sa neistomišljenicima i pobiju im sve njihove šarlatanske argumente. Uložiš novac u te kampanje. Uložiš istinu. Ako imaš argumente da si u pravu nije problem sve razgrnuti.
Da li smo imali kampanju? Ne.
Da li smo pokušali da prikažemo pa makar od atoma do atoma sastav tih vakcina, kako šta deluje, koliko zaista ima štetnih efekata. Jesmo li rekli istinu i sa njom se nosili. Svaki lek ima i negativne posledice da se razumemo. Zašto se onda plašiti izneti to i za vakcine. Burno. Javno. Ali na stručan način. Vratiti poverenje na civilizovan način. Edukacijom. Ali ne ovim flajerima po Domovima zdravlja. Štancovanim.
Ozbiljnim radovima. Istraživačkim tekstovima. Tribinama. Uz pomoć brojnih stručnjaka koji svojim autoritetom umeju da stanu iza toga. Kao u kampanji protiv pušenja u koju je uloženo mnogo, mnogo više.
PRINUDA je zaostao način. Kažnjavanje je mera prethodnih vekova.
Zakazala je struka jer nije uspela da edukuje. Nije imala vremena ili šta god. Potcenila je stanovništvo. Nije zaslužilo da mu sto puta ponoviš ako treba samo jasnije nego do sad jer do sada sve je maglovito, uz pojavu nadrilekara potpuna kupusara.
Hm, pa da je jedna majka na planeti koja drhti nad svojim detetom dužan si da joj kao lekar, farmaceutska kuća daš ono što je najbolje za njeno dete!
Ćutanje struke je na neki način čudno. Čućete da na terenu neki lekari govore jedno a javno drugo. Ima i toga. Ali ne zato što su plaćeni. Zaista više ni sami ne znaju. Kako bi onda roditelj znao, bio siguran.
Uglavnom oni koji su imali loše iskustvo sa vakcinama, ili nekim lekovima više neće poverovati šta god da im kažeš.
Ipak pritisak roditelja da kvalitet vakcina bude proveren, da vakcine budu sigurne, iako nisam majka izuzetno poštujem. I zato mi je jako žao što smo zemlja u kojoj se kažnjava. U kojoj nas mrzi ili nam se ne daje novaca da ubedimo te ljude da je sve pod kontrolom. Da im na licu mesta pokažemo da nemaju čega da se plaše. Što ih tretiramo kao ograničene. A nisu. Samo čitaju vesti u medijima koje vrte veliku lovu. Čitaju da gubimo Torlak. Da neke farmaceutske kuće traže od Vlade Srbije i Ministarstva zdravlja Srbije, pravno izuzeće od mogućih tužbi, ukoliko vakcine prouzrokuju štetu na ljudima. Da, sve se to moglo čitati u našim medijima godinama unazad. Nisu samo nadrilekari i šarlatanstvo problem.
Pa da damo odgovor vredan inteligentnog bića i problem će biti rešen? Verujem da će lekari tražiti da se ukine kažnjavanje, da će se vratiti mogućnost izbora jer su oni sposobni da edukuju, dokažu korisnost, umire sumnje i neopravdan strah.
Primila sam samo dve vakcine, jedna je zbog čuvene Variole Vere, te opasne žene mog detinjstva 
, možda zato verujem da će lekari spasiti sve zabrinute roditelje i njihovu decu.
Autorka: Olja Ristić
