"Kada se detetu postave jasne granice, time se razvijaju veoma važne osobine i sposobnosti za kasniji život. Dete uči da neće uvek dobijati ono što poželi i da mora nekada da istrpi neprijatne emocije zbog toga."
Vaspitanje deteta predstavlja najlepši, ali ujedno i najteži “posao” u životu jednog roditelja. U tom periodu je veoma važno da budete svesni jedne činjenice – niste loši ukoliko ste strogi!
Ispunjavanje svih detetovih želja pomera prag tolerancije ka novim granicama i tako nesvesno ruši autoritet koji je svakom roditelju neophodan.
Međutim, dešava se da roditelji nisu svesni da je vaspitanje veoma važno i u detetovom najranijem uzrastu, jer misle da ono još uvek nije sposobno da razume. Ipak, ukoliko uzmemo u obzir Frojdovu teoriju o fazama razvoja, shvatićemo da se najviše učini upravo u tom najranijem periodu, pa otud i njegova čuvena izreka – “Dete je otac čoveka”.
Kako treba vaspitati dete?
U moru raznih saveta, knjiga i preporuka o odgoju deteta nekada je najbolje poslušati reč stručnjaka. Oni naglašavaju da je od velike važnosti da se pravila, kao i određene granice postavljaju već u prvim danima detetovog života.
Dete se vaspitava od samog rođenja. Odnos s majkom koji beba po rođenju ima je vrlo značajan period u razvoju ličnosti. Kroz dojenje, fizički kontakt i svojim prisustvom u svakom trenutku kada beba zaplače, majka stvara osećaj sigurnosti kod deteta i time sprečava stvaranje nekih posledica koje bi se, kasnije, u životu manifestovale – objašnjava za Dnevno.rs psiholog Ivana Beličević i dodaje kako su “osnove ličnosti do polaska u školu već razvijene, dok se tokom osnovnog školovanja razvijaju i neke druge osobine i sposobnosti”.
– Period puberteta je, takođe, značajan period odrastanja i sazrevanja, pa je konstruktivno vaspitavanje važno i od koristi detetu u tim godinama kada je suočeno sa nekim novim doživljajima i odgovornostima – ističe Ivana, koja je inače bavi savetovanjem transakcionom analizom što je jedan od pravaca u psihoterapiji.
Insistirajući na disciplini roditelji deci demonstriraju prihvatljivo i neprihvatljivo ponašanje. Postavljanjem određenih granica do kojih dete može da ide, naučićete ga šta se od njega očekuje i kako da se ponaša u društvu. Neke disciplinske mere takođe su neophodne jer se dete tako uči da pravi razliku između ispravnih i neispravnih postupaka. Jedino na taj način će se kasnije razviti u zrelu, odgovornu i socijalno prilagođenu osobu.
Međutim, opšte je poznato da roditelji često dozvole “sve” samo kako dete ne bi plakalo i tu se pravi najveća greška!
Roditelji greše ukoliko misle da ispunjavanjem svih zahteva svog deteta pokazuju ljubav. Razmaženo dete je nezadovoljno dete. Takvim vaspitnim stilom će se dobiti sličan efekat kao i kod deteta koje je zanemareno od strane roditelja. Dete, posebno u ranom uzrastu, teži da ispita i pomeri granice roditelja. Ukoliko uspe da pomeri granice svojim zahtevima, biće trenutno zadovoljno, ali takvim postupkom se detetu šalje poruka da su roditelji nezainteresovani. Postavljanjem granica se takođe podiže detetov prag tolerancije na frustraciju, koja će mu kasnije biti korisna u svim sferama života – naglašava Ivana.
Uspostavljanje i održavanje discipline nije nimalo lak zadatak za roditelje. Nedostatak doslednosti zna da zbuni dete, zbog čega će ono stalno testirati toleranciju drugih i pokušavati da nametne svoju volju.
Idealna formula u vaspitavanju ne postoji, jer se vaspitni stil prilagođava i samom detetu i njegovim potrebama. Ono što je svakako veoma važno je da partneri imaju sličan sistem vrednosti i vaspitni stil.
– Kao što ne postoji idealan čovek, tako ne postoji ni idealan roditelj. Roditeljstvo je nekada veoma zahtevno i neophodno je tome posvetiti puno pažnje i energije. Ipak, koliko god se ljudi trudili da budu dobri roditelji, negde će pogrešiti jer, kao što rekoh, ne postoji idealan roditelj. Bilo bi svakako veoma korisno da se parovi, pre nego što postanu roditelji, edukuju po pitanju roditeljstva kako bi izbegli što više grešaka – zaključila je Ivana Beličević.
Vreme koje dete provodi sa svojim roditeljima je dragocenije od bilo koje igračke koje mu tokom detinjstva poklanjate. Danas se, nekako, zbog načina života i brojnih svakodnevnih obaveza najmanje vremena odvaja za porodicu. Zato bi roditelji trebalo da se potrude da organizuju obaveze tako da se porodica okuplja bar tokom jednog obroka, naročito za vikend.
Jer, vreme koje se provede u zajedničkim razgovorima i aktivnostima dragoceno je za celu porodicu, a posebno za decu, kojima su potrebne navike i utvrđeni rituali.
Pažljivo slušajte šta deca govore tokom trih zajedničkih trenutaka koje provodite. Pokažite zainteresovanost – vaše dete će to znati da ceni, a vi ćete biti sigurni da ste na pravom putu!
