U žiži javnosti, ovih dana je aktuelna tema o jezicima naroda bivše Jugoslavije. Potpisnici deklaracije koja je nedavno izazvala puno pažnje su brojni lingvisti sa prostora Srbije i Hrvatske, koji žele da stave do znanja da su hrvatski i srpski jezik jedan jezik, ma kako se on zvao.
Ono što svakako skreće pažnju javnosti jeste i standardizacija tih jezika po unapred utvrđenim principima. U celoj toj ujdurmi, reklo bi se, najviše stradaju dijalekti koji nisu standardni i koji su na ovim prostorima nepravedno skrajnuti, iako je lepota narodskog jezika upravo u njima.
Pojedini govornici na dijalektu se stide svog jezika, što dovodi do zaključka da je propaganda o standardnom jeziku veoma zastupljena, ali ne i funkcionalna.
Jezik Juga – jezik nižeg reda?
U mnogim zemljama je Jug nerazvijeniji od Severa, u ekonomskom i privrednom smislu, što obično navodi na pogrešan zaključak da je Jug manje vredan. Ova praksa nije zastupljena samo na Balkanu, već i na drugim kontinentima, ali i širom Evrope.
Pojedini nestandardni dijalekti izazivaju podsmeh. Ipak, nije samo Jug taj koji se razlikuje. Uzmimo za primer da ste dobar poznavalac engleskog jezika. Mnogi će verovatno “naginjati” ka britanskom izgovoru, a ukoliko ga učite iz serija i filmova, verovatnije je da će zvučati kao američka verzija.
Pojedine škole stranih jezika u Beogradu mogu vas osposobiti da jezik naučite u njegovom izvornom obliku. Od vas dalje zavisi da li će vam izgovor biti sličan autentičnim govornicima ili ćete zvučati neprirodno. Severnjački dijalekti u Britaniji među Britancima vezuju se za karakter, pa se tako navodno škrti Škoti povezuju često i sa okrnjenim izgovorom.
Bilo kako bilo, zaključak je da su dijalekti širom sveta raznoliki, a da se prema njime negde odnosi kao prema čitavim jezicima, a negde kao prema posvojenoj deci.
Gubitak padeža, progresivna forma
Često se dijalekti sa manje od 7 padeža, pogotovo u na prostoru Srbije, smatraju nefunkcionalnim. Ona stara priča o tome kako je “majka dala na dva deteta po dve jabuke” ili “sa Jovana i sa Jovanu” opravdava priču o tome da se bez padeža može lakše snaći.
Ono što je sigurno, i što pokazuje lingvistika, jeste da je gubitak padežnih formi zapravo progres u jeziku. Naime, jezik teži pojednostavljivanju, pa se takozvana analitička deklinacija, u kojoj se odnosi određuju pomoću predloga, pokazuju kao znatno funkcionalniji i lakši za učenje.
Iz tog razloga, govor Juga Srbije, makedonski jezik, bugarski jezik, predstavljaju slovensku granu jezika koja ima progresivniju gramatiku u skladu sa pojavom balkanizama. Balkanizmi predstavljaju modernizaciju gramatike, a takav pristup jeziku imaju i Grci.
Jasno je da je jezik živa stvar, i da ga ne treba stavljati u okove, jer u tom slučaju počinje da se opire. Jezik treba opisivati, a ne propisivati jer je njegov vek mnogo duži od veka onoga ko ga propisuje.
Stoga, ma na kojoj strani planete bili, pričajmo i slušajmo onako kako se govori, jer je to jedini način da se prvobitna potreba ljudi da komuniciraju, sačuva u izvornom smislu.
