"Dragi maturanti, pred vama se postavlja najvažnije pitanje, pitanje zrelosti. I ono nema veze sa školstvom, već sa onim što imate u sebi."
Čitam, gledam i ne verujem. Novinske stupce i televizijski prilozi sve češće su posvećene organizaciji maturskih večeri i pripremama kroz koje prolaze oni koji postaju akademski građani. Ne misli se, naravno, na pripreme u vidu onih za prijemne ispite za fakultete, već na kozmetičare, frizere, šminkere i traženje idealne odevne kombinacije.
U jednom od tih priloga novinarka je sračunala koliko će to “posebno veče” koštati maturante i vilica mi je pala na pod kad je majka “mrtva ‘ladna” izjavila pred kamerama da će je ćerkina matura koštati skoro 900 evra!
Devet stotina evra! Više od 110 hiljada dinara! Skoro tri prosečne plate! Pet minimalnih zarada za jedno veče!
U tu sumu spadaju restoran ili hotel gde je organizovano matursko veče, haljina (odelo za dečake), cipele… i, naravno, šminka, frizura, kozmetika…
Dragi moji, sve mi se više čini da ste matursko veče pobrkali sa muzičkim takmičenjima u turbo-folk produkcijama.
Pred vama se postavlja najvažnije pitanje i, zaista, nalazite se pred ispitom zrelosti. Ono što je najzanimljivije, taj ispit nema veze sa školstvom ni sa bilo čim što ste za prethodnih dvanaest godina učenja savladali. On se odnosi na ono u vama, ono što nosite u sebi. Na razum i na dušu.
Zastanite na trenutak i razmislite o tome šta zapravo predstavlja to matursko veče?
Nije li to veče kojeg treba da se sećate celog života – po pričama, smehu, druženju? To je poslednje veče koje provodite zajedno kao odeljenje, kao generacija, sa drugarima i nastavnicima.
Poenta je da se baš te večeri okupite i da svi kao jedan zakoračite u “svet odraslih”, da se hrabro uhvatite u koštac sa svim borbama koje vas čekaju. Da se smejete i uživate, da ostanete jedni drugima u sećanju onakvi kakvi ste bili i tokom školovanja – mladi ljudi, oni koji se teško bude ujutru, oni koji su mrzovoljni na prvim časovima, oni koji beže kolektivno sa časova, oni koji jedva čekaju da gube neki čas i da u školskom pikaju basket ili jedu sladoled…
Taj period života se tek priveo kraju, nemojte ga se odreći u jednoj noći tako što ćete se “utetkati” u tesne haljine i popeti se na potpetice koje više priliče “onim” pevačicama.
To što ste vi, momci, čvrsto vezali skupu kravatu oko vrata, a vi, devojke, nacifrale “sarme” od kose na glavi – to ne znači da ste odrasli! Da ste sazreli. Znači da ste izbili roditeljima iz džepa dobru svotu novca.
Naprosto čovek poželi da vam baš na taj dan maturske večeri padne kišurina takva da morate da se uvučete u iscepane farmerke i stare kožne patike. Da ostanete to što jeste, da uživate onakvi kakvi jeste.
Srećom, proteklih godina se ponegde pojavi neka vest o odeljenju koje kolektivno ne ide na maturu jer taj novac daju nekome u humanitarne svrhe – ili idu, ali u farmerkama i majicama, pa čak obučeni i u novine. I ne rade to da bi privukli bilo čiju pažnju, oni rade to jer su sazreli. Jer su svesni koliko je čak i jedan dinar težak i veliki.
‘Ajde sad, srećno sa tom maturom – i budite pametni.
