Najpoznatiji srpski zanatlija ima poruku za nas i svi bi trebalo da uslišimo njegovu molbu.
Za Milorada Jurkovića možda neko i ne zna, ali nema čoveka u Srbiji koji nije čuo za Stolara Mileta. Najpopularniji srpski zanatlija mami osmehe na lica svih koji znaju za njegovu plemenitu misiju. U široj javnosti postao je poznat po stolicama za hranjenje beba koje poklanja širom Srbije, ali Mile pomaže svima kojima je pomoć preko potrebna – i starijima i osobama sa invaliditetom i posebnim potrebama.
Baš zbog njih se Mile ponovo obratio javnosti i njegov apel moramo da čujemo i da ga ispunimo.
Stolar Mile ima novog prijatelja. Zove se Mićo, ima devet godina i živi u Bečmenu, kod Surčina. Ovaj veliki borac boluje od cerebralne paralize, a Milorad Jurković mu je napravio posebnu stolicu, po njegovoj želji i dimenzijama.
Mićo ima brojne pohvale za svoje radove u školi, ali i sam njegov odlazak na nastavu predstavlja veliki problem. Naime, mama mora da ga nosi na rukama svaki dan na drugi sprat škole, do učionice. A onda dežura u hodniku, dok se ne završe časovi.
– Miću su potrebna neurološka kolica, veličine 2 – jer su mu ova trenutna mala, pa ako neko ima i voljan je da pokloni neka se javi. Kao i svuda i kao i mnogi ostali i njegovi roditelji su podneli ko zna koliko molbi i, naravno – ništa od toga – kaže stolar Mile.
Ako neko ima kolica koja mu ne trebaju, ako neko zna nekoga ko ima kolica koja mu ne trebaju, ako neko zna nekoga ko može da pomogne – javite se. Stolar Mile čeka vaš odgovor.
Ali, priča se tu ne završava jer, Mićo je jedan, a ovakve dece i ovakvih hrabrih ljudi ima na svakom koraku. Najveći Miletov apel tek sledi.
Nemojte gledati decu i ljude sa invaliditetom ili posebnim potrebama sa žaljenjem, jer oni ne žele da ih gledamo drugačije nego nas same. Samo treba da razmišljate ovako – svi mi imamo neke posebne potrebe, a njihove su možda za nijansu veće. Međutim, oni imaju mnogo više ljubavi i iskrenosti nego mi, u to sam se uverio – kaže Mile.
I, zato, i ako ne možete da pomognete Miću ili nekom drugom detetu ili osobi sa posebnim potrebama ili invaliditetom… U redu je. Nismo svi u stanju da pomognemo – materijalno.
Međutim, svi možemo da pomognemo, onako, ljudski. Onim što je potrebno svima nama. Osmehom, zagrljajem, podrškom.
Ne časite časa, osvrnite se oko sebe. Ulepšajte nekome život.
