U ovom zatvoru su najbrojniji Bošnjaci, slede Hrvati, Srbi, Romi i Albanci. Sudbina svakog od preko 200 zatvorenika priča je za sebe...
I u pesmama opevani KP dom Zenica, opasan visokim zidom i bodljikavom žicom, najozloglašeniji je zatvor na Balkanu.
Već punih 120 godina unutar svojih oronulih zidina živi poput malog grada čuvajući mračne tajne svojih stanara. Zenički zatvor je kroz svoju istoriju “ugostio” ubice, razbojnike, ratne zločince, silovatelje, otmičare, dilere droge kao i kriminalce drugih “specijalnosti”.
Život prepun nasilja i droge
Najbrojniji su Bošnjaci, slede Hrvati, Srbi, Romi i Albanci. Sudbina svakog od preko 200 zatvorenika priča je za sebe. Najviše je robijaša osuđenih između 5 i 20 godina zatvora, a ima i onih koji će robijati više od 20 godina.
– Ovde se i umire, što od godina, što od bolesti – rekao je u razgovoru za Express pre par godina tadašnji direktor zeničkog zatvora Nihad Spahić.
Zatvorski policajci u tom strogom režimu i životu prepunom nasilja, droge i koječega, robijašima nastoje da budu čuvari, zaštitnici, učitelji, lekari, poslodavci pa čak i prijatelji, rame za plakanje – kaže Nihad Spahić.
Svi do jednoga kažu da im baš i nije lako. Poslednji beg iz zatvora preko zida zabeležen je 1996. godine, kad su dvojica zatvorenika jednostavno uz pomoć merdevina odšetala u slobodu. Kopanja tunela ispod zatvora nije bilo, ali su, kažu, pronalazili različite planove pripremanog bekstva, što nije ni čudno s obzirom na to da je svakom robijašu jedina misao kako pobeći.
Zlostavljanje među zatvorenicama je veliki problem
Zatvorenici unutar zidina imaju gotovo sve i jedino što im nedostaje je – sloboda.
Celo zdanje s paviljonima, radionicama, bioskopskom i sportskom dvoranom, bibliotekom, učionicama, restoranima i verskim prostorijama živi poput maloga grada.
Oni koji žele mogu raditi i pristojno zarađivati ili se baviti bilo kojim sportom. Rad nije obavezan. Onima sa primernim vladanjem dva sata mesečno na raspolaganju je i jedna od sedam ljubavnih soba za sastanak sa zakonitom suprugom.
Zatvor raspolaže i sa 22 hektara obradivog zemljišta, 17 plastenika, 7000 koka nosilja, 3000 pilića, a drže i krupnu stoku. Radili ili ne, svi zatvorenici su u 10 sati u svojim krevetima.
Gotovo svaki kutak zatvora pokriven je videokamerama. Svuda su rešetke i bodljikave žice.
– Veliki nam je problem zlostavljanja među zatvorenicima. Česte su tuče i reketiranja. Tu su ubice, razbojnici i narkomani koji će za sitnu uslugu ili kutiju cigareta napasti druge. Pre šest godine bilo je 3200 slučajeva nasilja, a godinu ranije smo zabeležili, još uvek visokih, 2205 napada. Najčešće se sukobljavaju na šetnji, u hodnicima, ali i po sobama. Uglavnom su oni slabiji žrtve zatvorskih lidera ili, kako ih mi zovemo, kapitalaca dugoprugaša s kaznama preko 20 godina zatvora – pojasnio je Expressu u jednom razgovoru Spahić.
Našli joj drogu u vagini
Od zatvorenika saznajemo da je osim nasilja i seksualnog nasilja, koje u zeničkom zatvoru nije retkost, veliki problem predstavlja droga. Posao sa drogom u zatvoru nadležni nastoje da zaustave, a droga je u zatvoru dvostruko skuplja nego na ulici.
– Pre nekoliko godine došla je supruga u posetu mužu u zatvor i labrador je doslovno pobesneo pokazujući vodiču na njeno međunožje. Nije bilo druge nego da ženu odvedemo u policiju i pretresemo. Pronašli su 33 grama heroina skrivenog u njenoj vagini. A to je samo jedan od domišljatih pokušaja krijumčarenja droge u zatvor – jedna je od priča iz KPD Zenica.
U Zenici više od 20 godina robija i četvorostruki ubica Edib Buljubašić iz Zenice. On je osuđenik sa najvećom dosuđenom kaznom. Još 1989. godine ubio je oca i svoga sugrađanina. Za ta dva ubistva osuđen je na 20 godina zatvora.
U ratu je, kaže, pobegao iz zatvora u Foči.
“Da me sada puste nakon 4-5 piva bi pucao sebi u glavu”
Nakon rata kazna mu nije oproštena pa se 1996. godine opet vratio u KPD Zenicu. Nakon nekoliko godina dobrog vladanja pušten je na slobodan vikend. Tada je ponovno ubio, i to suprugu i snahu. Prvi zločin Buljubašić je opisao u dve knjige “Zašto sam ubio oca”, a sprema i treću s naslovom “Zatvorski bjegunac” u kojoj će opisati svoj krvavi pohod i dane u begu provedene u Hrvatskoj vojsci i HOS-u.
– Za to što sam ubio oca kajem se pedeset posto. Za to što sam ubio ženu ne kajem se nimalo. Ubio sam je zato što sam je volio i što nisam mogao podnijeti to što me prevarila dok sam robijao. Ponosan sam što sam je ubio. Opet bih učinio isto. Za Milana Mašića iz Zenica transa kajem se devedeset posto, a za ubijenu snahu Nađu kajem se sto posto. Ako ikada čujete da sam se ubio, to će biti zbog nje jer me to proganja. Nju nisam trebao ubiti. Hoću, ubit ću se prije izlaska iz zatvora. Moj život će okončati, nebitno kada, samo zbog snahe. U zatvoru se skrivam iza harmonike, šaha, boksa, karatea… Teško je ubojici. Nema veće kazne od ove koju ja proživljavam. Drago mi je što sam u zatvoru jer mi to produžava život. Da me sada puste, siguran sam da bih si odmah nakon 4-5 piva pucao u glavu. Proganjaju me teški snovi i noćne more. Često sanjam oca koji me uvijek spašava iz neke situacije, a ja sam ga ubio. Košmar je velik. Pišući knjige u zatvoru ostavljam trag iza sebe s porukom da nitko nikad ne krene mojim stopama – ispričao je četvorostruki ubica Buljubašić dodajući kako ima “isprljanu dušu i krvave ruke” te da s tim mora živeti dok ne dođe vreme da se ubije.
Za seks plaćaju telefonskim karticama
Zatvorenici ne kriju da iza zatvorskih zidina osim nasilja i droge ima i homoseksualizma. Ipak, nerado o tome pričaju. Deo njih svojevoljno ulazi u homoseksualne odnose, a za deo je to kazna.
– Oralni seks se plaća telefonskom karticom od 500 impulsa, što je ekvivalentno ceni od 15 konvertibilnih maraka, odnosno 800 dinara. Za seks se pak plaća karticom od 1000 impulsa. “Topdžija” je nadimak za one koji plaćaju za seks, dok oni koji “primaju” zovemo “Šemse”, što je asocijacija na jednu lijepu pjevačicu. Od nas 800 zatvorenika sigurno je 200 “Šemsi” dok “topdžija” ima upola manje – pričaju zatvorenici.
Homoseksualci svoju pohotu najčešće zadovoljavaju u kupatilima ili po sobama. Po pravilu imaju stražare sa ugovorenim lozinkama u slučaju da naiđe zatvorski čuvar.
“Nema tople vode”, šifra je da se prestane sa seksom u kupatilu jer dolazi straža.
Jedan zatvorenik pojašnjava da osim dobrovoljnog seksa u zatvoru ima i pravog silovanja.
– Najveća osveta zatvoreniku jest da ga obeščastiš i siluješ. Silovanje se ne događa zbog toga što silovatelj nema “Šemse”, nego je samo silovanje poruka, osveta zbog cinkarenja ili pak naredba spolja da bude lojalan – otkriva anonimni zatvorenik.
