Evropska komisija pozdravila je odluku da se konačno reši spor između Grčke i Makedonije nakon 25 godina.
Makedonski premijer Zoran Zaev novogodišnje praznike provodi u severnoj Grčkoj u Solunu kao gost gradskog gradonačelnika.
Zaev i gradonačelnik Janis Boutaris u subotu uveče sastali su se u jednom od najboljih restorana u gradu, gde je nastupao makedonski bend koji je svirao narodne pesme sa Balkana.
– Nećemo govoriti o politici – rekao je Boutaris novinarima pre večere, ponavljajući ovo, kada su se pojavili tri sata kasnije.
– Imamo poseban odnos sa gospodinom Zaevom i nadam se da će se uskoro vratiti. Bilo mi je veliko zadovoljstvo večerati sa gradonačelnikom Soluna i članovima njegovog kabineta – Zaev je poželeo svim grčkim građanima srećnu Novu godinu.
Poseta bi bila nezamisliva proteklih 25 godina, jer Grčka i Makedonija učestvuju u sporu oko imena Makedonije, za koje Grčka kaže da podrazumeva zemlju na svojoj teritoriji i njenoj severnoj pokrajini Makedoniji, gde je Solun glavni grad.
Grci su, takođe, bili besni kada je Makedonija, koja je 1991. godine “izborila” nezavisnost od Jugoslavije, izdvojila nasledstvo Aleksandra Velikog, najpoznatijeg vladara drevnog grčkog Kraljevstva Makedonije. Etnički Makedonci, većina u multinacionalnoj Republici Makedoniji, su slovenski narod koji se prvi put pojavio u regionu nekoliko vekova nakon Aleksandra.
Na stolu međunarodnog posrednika između Skoplja i Atine u vezi spora sa imenom Makedonija Metju Nimica naći će se tri imena – „Severna Makedonija“, “Gornja Makedonija” i “Nova Makedonija”, tvrdi grčki dnevnik “Ril njuz”.
Ne isključuje se ni mogućnost da na sastanku 19. januara sa pregovaračima dve zemlje Vaskom Naumovskim i Adamantiosom Vasilakisom posrednik UN u poslednjem trenutku ne smisli novo složenije ime.
Ranije su pominjana i imena „Vardarska Makedonija“ i „Slavomakedonija“, piše grčki list.
Atina upozorava da ne treba organizovati referendum u Makedoniji za odobravanje dogovora, budući da se procenjuje da će ga odbaciti većina građana.
Naziv Makedonija, nakon raspada Jugoslavije 1991. godine, postao je predmet rasprave između Skoplja i Atine. Ključni grčki argument jeste da korišćenje imena Makedonija predstavlja „bezbednosnu pretnju“, jer Grčka tako naziva svoju severnu oblast.
Pregovori o iznalaženju rešenja spora Atine i Skoplja u vezi sa nazivom Makedonija vode se od 1992. godine. Posrednik UN u sporu Metju Nimic do sada je održao više sastanaka sa pregovaračima, a poslednji put se sastao početkom decembra u Briselu.
Nova runda pregovora zakazana je za 18. i 19. januar u Njujorku.
Makedonski premijer Zoran Zaev u više navrata je ponovio da je optimista i da će dugogodišnji spor između Skoplja i Atine biti rešen u prvoj polovini ove godine. On se nada da će Makedonija postati 30. članica NATO i to na Samitu Alijanse, koji će biti održan u Briselu 11. i 12. jula.
Makedonija, iako je ispunila sve kriterijume za punopravno članstvo u NATO, na Samitu Alijanse u Bukureštu u aprilu 2008. godine nije dobila poziv, jer je Grčka zbog spora sa imenom blokirala prijem.
UN su 1993. godine priznale Makedoniju pod nazivom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM).
