Svetski dan knjige, 23. april, u Srbiji protiče u znaku velikih sniženja cena knjiga, kao i druženja i manifestacija po bibliotekama širom Srbije. Tim povodom, predstavljamo vam pet vrhunskih književnih dela koje bar jednom morate pročitati. Ako ste ih sve pročitali, slobodno ponovite neko.
1. Čarls Bukowski – Bludni sin
Roman „Bludni sin“ uvod je u autobiografsku sagu Čarlsa Bukowskog. U pitanju je svojevrsna replika je na Selindžerovog „ Lovca u žitu“. Odrastanje i buntovištvo mladog čoveka je ono što povezuje ova dva romana. Knjiga je posvećena očevima. Najkraće rečeno: morate je pročitati, jer je po mnogo čemu specifična i neophodna zbog uticaja koji ima na razmišljanje o životu i shvatanju istog.
2. Džerom Dejvid Selindžer – Lovac u žitu
Govori o mladom buntovniku Holdenu Kolfildu i njegovim doživljajima u Njujorku.
Nakon objavljivanja knjige, ovaj mladić je postao mitska ličnost širom sveta. Selindžer u ovom delu opisuje probleme odrastanja jednog dečaka u posleratnoj Americi, nesigurnost ovog tinejdžera i njegov bunt i depresiju, sukob neiskvarene
mladosti sa licemerjem i lažima sveta odraslih. Knjiga ostavlja najjači utisak ukoliko je i čitalac u mlađim danima, ali to ne umanjuje njenu vrednost. Roman spada u jedno od dela koje u životnom opismenjavanju nikako ne bi trebalo preskočiti.
3. Fjodor M. Dostojevski – Kockar
Obimom malen, ovaj roman u strukturi celokupnog stvaralaštva Dostojevskog zauzima sasvim izuzetno mesto. Podsticaj za tu temu Dostojevski je našao u tekućem trenutku stvarnosti. Te godine, u časopisima se vodila velika polemika oko pitanja načina života Rusa u inostranstvu i formiranja tipa inostranog Rusa. Prvobitna namera Dostojevskog bila je da pokaže taj tip, njegov ambijent i ponašanje, ceo taj mali potpuno zasebni svet, koji u tuđim prostorima teško napušta svoje navike i lako se podaje novim uživanjima, sve hoće da isproba i u svemu da se okuša.
4. Meša Selimović – Tvrđava
U ovom romanu pisac nastavlja uzvišenu metaforu iz romana “Derviš i smrt” o čoveku kome prijete smrt i vlast. Unutrašnji prostor priče jasnije je određen duhom nego što je spolja određen realnim historijskim vremenom. “Tvrđava” oslikava večitu težnju za izlaskom iz zatvorenog prostora kao što je opaska glavnog junaka Ahmeta Šabe o bibliotekaru Seidu Mehmedu primenljiva na skoro sve junake u ovoj knjizi.
5. Ivo Andrić – Gospođica
Romanom dominira jedan karakter, usedelica Rajka Radaković, kojom je ovladala samo jedna strast, tvrdičluk. Ivo Andrić na maestralan način opisuje čitav život bez ljubavi, prijateljstva i ljudske brige za bližnje, bez srca; život određen jednom jedinom porukom oca na samrti, pogrešno shvaćenom i prenaglašenom. U akterima ovog romana svako od nas će pronaći i neke od svojih vrlina i mana, opisane na hirurški precizan način, ali bez osude ili pohvale.
