Možete li da zamislite dva toliko različita pesnika kao što su Mika Antić i Čarls Bukovski? Antić - večiti dečak, idealista i sanjar, sa rečima satkanim od ljubavi i nade, čovek koji je svoju dušu velikodušno "prosuo" na papir. Nasuprot Bukovskog - buntovnik i do srži individualac, heroj "divlje" svakodnevnice, poročan usamljenik i opsesivac. Ali baš tako drugačiji, drugačiji kao crno i belo, oni su uspeli da zagospodare društvenim mrežama u Srbiji. Možda, zato što su obojica više od svega voleli i slavili život, sa svim njegovim tragedijama i srećama.
Da li je iko od nas otvorio svoj Fejsbuk profil, a da na početnoj strani nije pročitao neke od divnih stihova Miroslava Mike Antića ili postere sa citatima Čarlsa Bukovskog? Dva velika književnika, savremenika, živeli su na dva kraja sveta, u različitim kulturama i stvaralačkim atmosferama, i na prvi pogled ne postoji nikakva paralela koja bi mogla da se povuče. Ali, korisnici društvenih mreža u Srbiji vole i Antića i Bukovskog i revnosno ih citiraju na statusima, često i nesvesni u čijim su se rečima pronašli.
Naravno, nisu Srbi inspiraciju pronašli samo u vojvođanskom poeti i američkom novelisti, na “tapetu” su i citati Ive Andrića, Mome Kapora, Meše Selimovića, Paula Koelja, Hemingveja… Ipak, neprikosnoveni vladari Fejsbuka već godinama ostaju Antić i Bukovski, i teško da će im neko “oteti” tu onlajn slavu. Šta se “krije” iza ovog fenomena?
– Mika je imao moć da stalno pridobija novu publiku, baš kao recimo Rolingstonsi ili Džeger. Njega su voleli i čitali njegovi vršnjaci, pa njihova deca, pa deca njihove dece. Mikini stihovi su jednostavni, sarže određenu dozu zavodljivosti i razume ih svako. Za razliku od drugih savremenih pesnika, koji su bili dosta hermetični, Mika je uspeo da se “ogoli” pred javnošću, i to je publika rado “prigrlila”. Njegovoj aktuelnosti i dan danas doprinelo je i to što je Mika imao tu “estradnu” žicu, on je umeo da divno i sam kazuje svoje stihe. Takođe, čitavoj pomami doprineo je i mit koji se ispreo oko njega kao boema i čoveka koji je voleo život više od svega – kaže Nemanja Rotar, sestrić Mike Antića i autor romansirane Antićeve biografije “Sutradan posle detinjstva”.
Uprkos svim razlikama, i Antić i Bukovski su umeli da žive. Oni su imali krahove i oblake velike tuge i depresije, ali je njihovo stvaralaštvo pre svega obojeno stvarnošću, iskrenošću i verom u bolje sutra. Ljudi se pronalaze u njihovim rečima, vide deliće sebe, oživljavaju svoje uspomene. Nudi nam se sa jedne strane uvid u svakodnevne emocije, dileme, unutrašnje “lomove” kroz koje čovek prolazi, a sa druge priča priču o slobodi, nadi, stalnoj borbi za ljubav. Obojica su bili vizionari koji su umeli da dočaraju čaroliju običnog na najneobičniji način, da obrišu granicu između papira i realnosti, da na jednostavan, a fascinantan način dokuče komplikovanu filozofiju života.
Antić, “mek”, sugestivan, čudesan, sa uvek divnim metaforama slavio je ljubav, zvezde, ptice, detinjstvo, pesme, muziku, prijateljstva – sve ono što životu daje smisao i najlepše boje. Baš zato, on je zarobio naša srce i umove, i “nagnao” nas da njegove reči iznova uzdižemo na pijedestal.
Šta se od Mike najčešće citira?
- Čovek je željen tek ako želi. I ako sebe celog damo, tek tada i možemo biti celi.
- Ne sanjamo svi isto i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?
- Ne kradi mi sebe od mene, budalo glupa.
-
I ne znaš koliko kao ti – takvih večeras ponovo nekog nemaju. I ne znaš koliko kao ti – istih za susret sa tobom baš sad se spremaju. I ne znaš ko su to, kao ti – divni i što su jastuke suzama vlažili. A lepo ste se mogli sresti, samo da ste se malo potražili. I krećeš u život s pogrešnim nekim. S drukčijim nekim. Nekim dalekim.
-
Samo onda kad i mi tražimo moći će neko i nas da sretne.
-
Zamislite tu nesreću kad neko ne ume da bude ono što zaista jeste, i da u tome što jeste bude i svečan i uspravan, nego vam stalno zavidi što ne zna da bude: “vi”.
-
Gospođice, dalje zaista nemam više šta da vam kažem. Osim možda… Da ste ostali najlepša medalja iz najlepšeg rata u kom su mi srce amputirali.
- Postoje ljudi koji ti iščupaju srce i postoje oni koji ga vrate na mesto.
- Nikad nemoj da se vraćaš
kad već jednom u svet kreneš
Nemoj da mi nešto petljaš
Nemoj da mi hoćeš – nećeš.
Bukovski je, za razliku od Mike, koristio jednostavne izraze pristupačne svima, oslobođene metafora i ukrasa, bio je “prost” i “sirov”, ponekad i vulgaran, pisao je “uličnim jezikom” o ženama, alkoholu, klađenju. Pustinjak i “šarlatan”, čovek koji je obožavao žene i vino, “pisac za muškarce”, nimalo romantičan, ali “dirljiv” u svoj toj eksplicitnosti i “brutalnosti”. Bukovski vas “tera” da se suočite sami sa sobom i onim što nosite u sebi, ali i sa svom srećom i nesrećom oko vas. On sitne grehe predstavlja kao nešto što je neophodno, što je dobrodošlo u sivoj stvarnosti, i ljudi se lako poistovećuju sa njegovim rečima, u njima pronalaze razumevanje i opravdanje.
– Bukovski je drzak, bezobrazan, otvoren, obračunava se sa licemerjem građanskog društva i lažnih ljubavi. Koristio je jezik ulice, britke reči, nije se libio da bude dramatičan i intrigantan. Takvo stvaralaštvo privlači mlade duše, posebno one buntovne i “drugačije”, i za razliku od drugih književnika, njegov stil blizak je savremenim mladićima – ističe profesor srpskog jezika i književnosti Marina Barović.
A davno, pre nastanka socijalnih mreža i čitave te gungule oko njegovih genijalnih citata, on je vešto predvideo budućnost, u tih nekoliko redaka dokazavši da je zaista bio vizionar savremenih tokova:
“Sada se sve vrti oko kompjutera i sve ih je više,
Uskoro će svi imati kompjuter,
Trogodišnjaci će imati kompjutere,
I svi će znati sve o svima
Mnogo pre nego što ih upoznaju,
Pa neće ni želeti da ih upoznaju.
Niko više neće želeti da se sastane ni sa kim
I svi će biti pustinjaci
kao što sam ja sada…”
Da li je “književnost na Fejsbuku” zapravo banalizovana i predstavlja “lažnu” sliku načitanosti ili ipak pruža priliku da delić onoga što ona nudi bude približen ljudima, koji u suprotnom nikada ne bi “uzeli knjigu u ruke”?
