Iz Kolarčeve zadužbine ovih dana je moglo da se čuje da ta kuća ne može da se izdržava i da je na ivici opstanka, a javnost je polemisala ko je za to kriv. Međutim, direktorka spušta loptu.
Direktorka Kolarčeve zadužbine Jasna Dimitrijević rekla je da se ta institucija ne zatvara i da nije pred gašenjem, podsetivši da Zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca traje više od 135 godina, a njena Velika dvorana u 2017. proslavlja 85 godina.
Pripremile Svetlana Janićijević i Nikoleta Dojčinović
U zgradi Kolarčeve zadužbine Beogradska filharmonija svirala je još pre Drugog svetskog rata, ali se u javnosti otvorilo pitanje da li je Zadužbina pred zatvaranjem. U nedavnoj izjavi za RTS direktorka te ustanove požalila se da su u veoma teškoj finansijkoj situaciji.
– Susrećemo se sa situacijom da konkurišemo za programe i projekte, da nemamo pravo na pokrivanje dela materijalnih troškova, da nemamo prava na investiciona ulaganja ili da konkurišemo i apliciramo za hitne intervencije ili investiciona ulaganja – rekla je nedavno Jasna Dimitrijević, direktorka Zadužbine Ilije Milosavljevića Kolarca.
Još ekplicitnija bila je urednica muzičkog programa Mirjana Lazarević koja upozorava da je Zadužbina na ivici opstanka i da je održava samo entuzijazam zaposlenih koji primaju minimalac, da jedva sastavljaju kraj s krajem i da nemaju novca za osnovno održavanje prostora. Direktorka, međutim, otklanja dilemu: Kolarac će opstati.
– Platili smo struju i nije tačno da imamo neizmirena dugovanja, imamo nove tepihe koje smo postavili prošlog decembra, nove staze postavljene u velikoj dvorani i verujem da ne treba uznemiravati našu publiku koja je kupila karte za koncerte do kraja ove sezone – poručila je Dimitrijevićeva.
Direktorka Kolarčeve zadužbine rekla je za Tanjug da je njen kolektiv u 2016. godini pokazao šta su vrednosti ovakve instucije koja ima prostorne kapacitete, znanje, resurse i iskustvo da unapredi svoje programe.
– Apliciranjem na konkursima u Ministarstvu kulture i gradskom Sekretarijatu za kulturu dobili smo sredstva za mnogo raznovrsnije programe nego do sada, kao što je na primer projekat ‘Digitalna galerija’ – rekla je Dimitrijevićeva.
Dimitrijevićeva je primetila da su problemi, koje imaju sa infrastrukturom i unapređenjem opreme, identični problemima koje imaju i sve ostale instucije.
– Sve zgrade koje su stare kao Kolarac, gde su smeštena pozorišta ili kulturni centri, takođe imaju probleme baš kao i mi. Napominjem da kroz Kolarac dnevno prođe oko 1.000 ljudi i održavanje zgrade u takvim uslovima nosi velike izazove. Uprkos svemu tome nemamo negativno poslovanje – naglasila je Dimitrijevićeva.
Prema njenim rečima, “Kolarac” je pre pet godina imao 1,5 miliona dinara mesečno kao redovne dotacije, ali je Zakonom o zadužbinama ta mogućnost ukinuta.
– Nama bi značilo i bili bi još bolji da imamo ta sredstva, ali daleko od toga da mi imamo minus u poslovanju. Bliži nam se jubilej 85 godina Velike dvorane Kolarčeve zadužbine i srećna sam što će velika zvezda klasične muzike violinista Nemanja Radulović koncertima 4. i 7. februara uveličati proslavu te godišnjice. Koncerti su rasprodati za jedno prepodne – navela je Dimitrijevićeva.
Prema zakonu o zadužbinama, od pre pet godina Kolarac nije u nadležnosti ni Grada ni Republike. Izdržavaju se od svojih programa i izdavanja prostora i konkurišu za državne projekte.
U Ministarstvu kulture za RTS kažu da su spremni da zajedno sa Upravom Kolarca traže rešenje koji bi to najprihvatljiviji model finansiranja bio, ali očekuju od rukovodstva te kuće da se dodatno angažuje kako bi se ostvarilo stabilno poslovanje.
