Haški tribunal izreći će 22. novembra prvostepenu presudu generalu i ratnom komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću, više od 22 godine posle zločina za koje je optužen.
General Mladić (75) optužen je za genocid nad oko 7.000 Muslimana iz Srebrenice, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u šest opština imao razmere genocida, terorisanje stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje za taoce “plavih šlemova” UN, 1992-95.
To su, po tužiocima, bila četiri udružena zločinačka poduhvata “u cilju stvaranja srpske države na velikim delovima teritorije BiH” sa što manje Muslimana i Hrvata. Mladić ih je “vojnom silom realizovao”, a Radovan Karadžić politički predvodio.
Dve tačke optužnice Mladića terete za genocid, a pet za zločine protiv čovečnosti: progon, istrebljenje, ubistva deportacije i prisilno premeštanje, kao zločine protiv čovečnosti.
U dodatnih pet tačaka, Mladić je optužen je i za ubistvo, teror, nezakonite napade na civile i uzimanje talaca, kao kršenje zakona i običaja rata.
Tužioci su, u završnoj reči u decembru 2016, zatražili da Tribunal izrekne Mladiću doživotnu kaznu zato što je u svim tim zločinima presudna bila “Mladićeva ruka”, odnosno “zločinačka namera da se bosanski Muslimani i Hrvati trajno uklone sa teritorije na koju su lideri bosanskih Srba polagali pravo”.
Da je Mladić bio “gospodar života i smrti”, po tužiocima, pokazuju reči koje je, u leto 1995, uputio Muslimanima iz Žepe: “Poklanjam vam vaše živote”.
Odbrana je negirala postojanje zločinačkog udruženja, tvrdeći da je rat izazvala težnja Stranke demokratske akcije ka “unitarnoj islamskoj BiH s muslimanskom dominacijom” od koje su se Srbi branili.
Mladić je svoj narod branio “u skladu sa zakonom” od neprijatelja zadojenog “islamskim fanatizmom”, tvrdio je branilac Branko Lukić.
Krivicu za brojne neosporne zločine, odbrana je pripisivala policiji, lokalnim vlastima i civilima, sugerišući odgovornost Radovana Karadžića, ili paravojnim snagama za koje su tvrdili da ih Mladić nije kontrolisao.
Zahtevajući da Mladić bude oslobodjen krivice, odbrana je tvrdila da su Sarajevo, Srebrenica i druga mesta, kao “branjeni gradovi”, bili legitimna vojna meta.
Suđenje generalu Mladiću trajalo je od 16. maja 2012. do 15. decembra 2016. Tokom 530 radnih dana, saslušano je 169 svedoka optužbe i 208 svedoka odbrane. U spis su uvedene i pisane izjave još 214 svedoka. Prihvaćeno je 9.914 dokaznih predmeta. Haški tribunal je generala Mladića prvi put optužio 25. jula 1995, a optužnica je više puta menjana i dopunjavana do 2011.
Mladića su vlasti Srbije uhapsile 26. maja 2011. u selu Lazarevo kod Zrenjanina. U Hag je prebačen 31. maja te godine.
U prvom pojavljivanju pred Tribunalom, Mladić je odbio da se izjasni o krivici, a sudija je, u skladu s pravilima, u spis uneo da se optuženi ne oseća krivim.
Prvostepenu presudu generalu Mladiću izreći će raspravno veće predsedavajućeg Alfonsa Orija (Alphons Orie) u kojem su još sudije Bakone Moloto iz Južne Afrike i Kristof Flige (Christoph Flugge) iz Nemačke.
