Srbija bi 2019. godine mogla da odobri sklapanje gej brakova ako sve bude teklo po planu i ne bude opstrukcija.
Pripadnici naše LGBT zajednice najčešće odlaze u Hrvatsku kako bi registrovali svoje partnerstvo, odnosno sklopili brak. Međutim, možda više neće morati da idu tako daleko, nego će biti dovoljno da dođu do matičara u svom gradu.
Kako kažu iz komisije za izradu Građanskog zakonika, regulisanje gej brakova nalazi se u nacrtu ovog zakonika kao važno pitanje, ali njegovo donošenje neće odmah urediti ovu oblast. Kako objašnjava član komisije prof. Miodrag Orlić, izrada zakona biće gotova do kraja ove godine i predata Vladi Srbije, koja dalje treba da ga prosledi Narodnoj skupštini na usvajanje. Dinamikom donošenja novih zakona, registracija partnerstva istopolinih osoba došla bi na red tokom 2019. ili početkom 2020. godine, ako ne bude nepredviđenih zastoja ili opstrukcija.
– U Građanskom zakoniku stajaće da sklapanje gej brakova ili registracija partnerstva istospolnih osoba treba da bude rešena specijalnim zakonom ili izmenom porodičnog zakona. Radeći sa predstavnicima LGBT zajednice znamo da su oni zaniteresovani da do izmena zakona ili donošenja novog zakona dođe što pre, ali kada će se to tačno desiti znaju samo ljudi koji vode Vladu i Narodnu skupštinu – izjavio je Orlić.
Kako nezvanično saznajemo iz Vlade, Srbija će verovatno doneti zakon sličan onom koji je predložen i u Crnoj Gori. LGBT osobe će moći pred matičarom da registruju svoje partnerstvo te imaju sva prava kao i bilo koja bračna zajednica u našoj zemlji, dok usvajanje dece još neće biti moguće.
Goran Miletić, regionalni direktor “Civil Rights Defenders” za Zapadni Balkan i jedan od organizatora Prajda u Beogradu, kaže da su LGBT udruženja predlog zakona o registrovanju istopolnih zajednica predala Vladi još 2012. godine, ali od tada se još ništa nije desilo. Po akcionom planu za strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije od 2014. do 2018. godine koji je usvojila Vlada, zakon koji bi regulisao istopolne brakove trebalo je da bude napisan još krajem prošle godine. Taj posao poveren je pre svega Ministarstvu pravde, ali i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, te Ministarstvu zdravlja.
– Svaki Prajd, pa tako i ovaj pred nama, posvećen je borbi da LGBT zajednica u Srbiji dobije osnovna prava, odnosno mogućnost da dve osobe istog pola koje žive zajedno i pravno regulišu svoj status. Ovaj zakon koji se sada donosi u Crnoj Gori je bukvalno ono što smo mi napisali i predali Vladi još 2012. godine, ali sve što je obećano LGBT zajednici u Srbiji do sada nije ispunjeno. Nema prepreka za donošenje tog zakona jer u našem Ustavu ništa ne piše o registrovanom partnerstvu – izjavio je Miletić.
Po akcionom planu već smo krajem prošle godine na stolu u Vladi Srbije trebali da imamo izrađen model zakona ili izmene postojećeg. U njemu, sem priznavanja istopolnih zajednica, treba da se reši i pravo gej partnera na nasleđivanje, te da se unaprede antidiskriminatorske prakse u vezi sa roditeljskim pravima LGBT osoba.
Kada je reč o regionu, pored uskoro Crne Gore, istopolne brakove već dozvoljavaju Hrvatska i Slovenija, a pored nas nemaju ga još Bosna i Hecegovina, Makedonija i Albanija.
Jelena Vasiljević, predstavnica Labrisa, ove nedelje izjavila je da u Srbiji živi 500.000 LGBT osoba, dodajući da ne postoje dobri ili adekvatni zakoni koji bi regulisali njihova prava.
Čekamo zakonik 12 godina
Više od 12 godina u Srbiji se radi novi Građanski zakonik. Samo prednacrt ima 2.838 odredaba i 450 alternacija. Obiman materijal podeljen je u pet celina – opšti deo, porodični odnosi, nasleđivanje, stvarno-pravni i obligacioni odnosi.
Među još nerešenim oblastima u njemu su i zabrana fizičkog kažnjavanja deteta, treba li Srbiji surogat materinstvo, može li se sklopiti samo crkveni bez građanskog braka, a nije postignut ni dogovor o uvođenju prava na eutanaziju.
Inače, prvi Građanski zakonik u Srbiji je donesen još davne 1844. godine, a ukinut je 1946. godine.
