Kada je reč o vremenskim nepogodama, proleće i jesen su godišnja doba u kojima najviše ima kiše i grmljavine. Nije loše znati neke zanimljive stvari kojima se možete zaštiti od udara groma.
Istina, dok grmi najsigurnije je skloniti se u kuću, ali to ne znači da ne treba sprovesti neke mere prevencije. Ako zgradu u kojoj se nalazite pogodi grom, elektricitet će verovatno prolaziti električnim instalacijama do zemlje. Zbog toga ne telefonirajte na telefon uštekan u zid, klonite se tekuće vode ili mašina za pranje veša i sudova, kompjutera ili bilo čega što je povezano na električne instalacije u zgradi. Dok grmi potrebno je isključiti sve električne uređaje iz struje (kompjuter, satelitsku antenu, fen, bojler, punjače za mobilne telefone)
Dok grmi treba izbegavati automobile
Mit: Nakon zgrade ili kuće, automobil je jedno od najsigurnijih mesta na kojem možete biti dok grmi. Naravno, ako imate fiksni krov. Golf vozila i kabrioleti nisu sigurni. Automobil je kao tzv. Faradayev kavez, što znači da ste zaštićeni od elektriciteta. Grom neće udariti u objekat koji nije povezan sa zemljom, jer grom želi doći do zemlje da se isprazni.
Tokom jedne oluje grom može pogoditi jedno te isto mesto i više nego jednom.
U zatvorenom se zadržite barem još pola sata nakon prestanka oluje.
Činjenica: Većinu ljudi grom ne pogodi u samom vrhuncu oluje. Grom može pogoditi i do 15 kilometara od mesta na kojem pada kiša. Ukoliko čujete grmljavinu, nalazite se unutar područja koje može biti pogođeno.
Udaljenost oluje može se izračunati brojanjem
Činjenica: Začudo, stari dečji trik u osnovi je tačan. Svetlost putuje brže od zvuka tako da se grom vidi pre nego što se čuje.
Brojite sekunde koje su prošle od pojave groma do zvuka koji ga prati. Broj sekundi pomnožite brzinom zvuka koja iznosi približno 340 metara u sekundi. Rezultat je upravo ono što tražimo, udaljenost na kojoj je grom udario. Primera radi, nakon što ugledamo munju brojimo: 1, 2, 3, 4. Začujemo grmljavinu te pomnožimo 340 sa 4 što je jednako 1360 i odgovara traženoj udaljenosti u metrima.
Još nekoliko saveta
Ako ste na moru, bolje je izaći i negde se skloniti, jer istureni objekt je nešto što privlači grom. Ako ste ispod najvišeg stabla, nije dobro. Bolje pokisnite ili idite ispod najmanjeg stabla.
Ako osetite da vam trnci prolaze telom ili vam se kostreši kosa na glavi, velika je verovatnoća da će vas upravo u tom trenutku pogoditi grom. Ako ipak ne možete napustiti otvoreno područje, čučnite i spustite glavu, pokrijte rukama uši kako bi zaštitili bubnu opnu.
I za kraj – da li se groma treba bojati? Istina je da on može da prouzrokuje štetu, a ponekad i da ubije, ali to se retko događa. Samo se držite ovih saveta i bezbedno ćete proći kroz svaku oluju!
