Bivši vojnici oficiri osuđeni su na najtežu kaznu zatvora, pod uslovima strožim od uobičajenih.
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan nedavno je izjavio da je podržao ponovno uvođenje smrtne kazne za učesnike u puču.
U neuspelom pokušaju da sa vlasti zbace Erdogana i vladum, 15. Jula 2016. godine, stradalo je najmanje 260 ljudi, a povređeno je 2200.
Turske vlasti od tada vode odmazdu protiv navodnih učesnika u puču. Do danas je otpušteno oko 150 hiljada državnih službenika i uhapšeno je oko 50 hiljada ljudi.
Od 280 bivših vojnika kojima se trenutno sudi, blaže kazne dobilo je 52.
Sud u Izmiru, u zapadnoj Turskoj, osudio je 21 osobu na 20 godina zatvora zbog „asistiranja u ubistvu predsednika”, dok je 31 osoba osuđena na sedam do 11 godina zatvora zbog „članstva u terorističkim organizacijama”, javlja agencija Anadolija.
Erdogan je podržao ponovno uvođenje smrtne kazne za organizatore puča. Predsednik je izjavio da bi osuđenici mogli da nose uniforme poput onih iz američkog zatvora Gvantanamo. Turska je 2004. godine ukinula smrtnu kaznu.
Turske vlasti optužuju pokret blizak imamu Fatulahu Gulenu za organizaciju puča 2016. godine.
Gulen, koji je u azilu u Sjedinjenim Američkim Državama od 2009. godine, odbija bilo kakvu umešanost u puč. Vašington do danas nije odgovorio na pozive Ankare da ga za izruči.
Pobuđenici su 2016. pokušali da preko noći obore vladu i uhapse predsednika Erdogana koji se u tom treneutku nalazio na odmoru na Egejskom moru.
Ergodan je napustio odmaralište u kome se nalazio 15 minuta pre upada pobunjenika, a puč su sprečili civili i vojnici odani predsedniku.
Nakon neuspelog puča počela je čistka u državnim redovima – hiljade državnih službenika, od učitelja do policajaca, uhapšeno je ili otpušteno zbog sumnje da su učestvovali u organizaciji puča.
Kritičari Erdoganovog režima smatraju da je odmazda oružje koje predsednik koristi da bi ugušio političke protivnike.
