“Soba za smrt” bila je važan deo pogrebnih rituala tokom većeg dela prošlosti, a termin je bio naročito popularan početkom krajem 19. veka pa sve do kraja Prvog svetskog rata.
Reč je bila o prostoriji gde su preminuli članovi porodice izlagani kako bi porodica i prijatelji mogli da dođu i odaju poslednju poštu pre sahrane. Iako se prostorija kod nas nije tako zvala, sličan običaj postojao je i u Srbiji, a ponegde i danas postoji.
TRADICIJA KOJU VEROVATNO NE ZNATE! Evo zašto ne treba držati FOTOGRAFIJE PREMINULIH U KUĆI
Međutim, uskoro je smrt počela da napušta kuću. Sa razvojem sistema zdravstvene zaštite, i smrt je sve više ljudi počela da zatiče u bolnicama. U takvim prilikama, sve su ređi bili slučajevi da porodica preminulog traži da se on iz bolnice donese u “sobu za smrt” kako bi se ispoštovao običaj bdenja. Umesto toga, većina je organizaciju sahrane počela vremenom da prepušta pogrebnim preduzećima i tako je ostalo do današnjih dana.
A šta je onda bilo sa “sobom za smrt”? Zapravo ništa, osim što je prestala da se tako zove i vremenom postala – dnevna soba!
SMRT je strašna, ali je u viktorijansko doba BILA JOŠ GORA: Običaji na grobljima od kojih se diže kosa na glavi
Da, dnevna soba koju danas ima svaki dom širom sveta zapravo je prostorija koja se nekada zvala “soba za smrt”! Termin je skovan u prvim decenijama 20. veka.
“Ladies Home Journal” iz 1910. godine piše o ovom fenomenu i predlaže da faktički glavna prostorija u kući prestane da se zove “soba za smrt” i savetuje čitaocima da je umesto toga počnu da je zovu – dnevna soba.
– Kao se soba koristi za razne aktivnosti ukućana i više je živahno mesto nego mesto žalosti, trebalo bi je nazvati “dnevna soba” – piše magazin.
Termin je krenuo da se širi među običnim ljudima, potiskujući mračno značenje “sobe za smrt” i tako nam je stigao sve do današnjih dana.
