Sveta Agripina je bila hrišćanka rođena i odrasla u Rimu. Od ranog detinjstva vodila je život po hrišćanskim vrednostima i jevanđeljima.

Nakon što je počeo veliki progon hrišćana za vreme vladavine cara Valerijana i Agripina je uhvaćena i izvedena pred sud. Tamo je otvoreno govorila o svojoj veri i ljubavi prema Hristu i zbog toga strašno mučena. Predanje kaže da je udarana štapovima dok joj kosti nisu polomljene. Legenda još kazuje da joj se javio anđeo Božji i da ju je iscelio. Umrla je nakon novih muka kojima je bila izložena 275. godine.

Njene drugarice – Vasa, Pauna i Agatonika prenele su njene mošti na ostrvo Siciliju i tamo ih sahranile. Tu se potom sagradila crkva u ime Svete Agripine.

U hrišćanskoj tradiciji pominje se i da su se kraj njenih moštiju događala mnoga čudesa, kao i to da nikakvi neprijatelji nisu mogli da pokore grad dokle god su u njemu počivaju zemni ostaci ove mučenice.

U XI veku mošti Svete Agripine su prenesene u Carigrad.

Srpska pravoslavna crkva dan ove svetiteljke slavi 23. juna po crkvenom, a 6. jula po gregorijanskom kalendaru. Veruje se da je reč o velikoj zaštitnici žena koje na današnji dan treba da izbegavaju svaki dan. Umesto toga, stari kažu da praznik treba da provedu u miru, da odu do crkve i zapale sveću Svetoj Agripini i izgovore molitvu.

“Ovčica Tvoja Isuse, Agripina, zove silnim glasom: “Tebe Ženiče moj ljubim i tražeći Te stradam, i raspinjem se i sahranjujem u krštenju Tvome. I stradam radi Tebe, da bih carstvovala s Tobom, i umirem za Tebe, da bih živela s Tobom. Primi me kao čistu žrtvu, s ljubavlju žrtvovanu za Tebe.” Njenim molitvama, kao Milostiv, spasi duše naše.” 

Veruje se da će na ovaj način svaka muka biti olakšana, a svaka iskrena želja ispunjena.