Žena Stefana Nemanje i majka prvog srpskog kralja Stefana Nemanjića i Svetog Save, zvala se Ana. U vreme kada su o ženama retko i pričalo, a kamoli pisalo, ona je uspela ono što je malo koja pre nje - postala je prva žena koja je ostavila traga u srpskoj istoriji i o kojoj su ostala svedočanstva zapisana u našim srednjovekovnim izvorima.
O Ani Nemanjić u srpskim srednjovekovnim izvorima i nema toliko vesti, što zbog smutnih vremena koja su vladala u Raškoj pre dolaska na vlast Stefana Nemanje, što zbog činjenice da se životi žena, ma koliko plemenitog roda one bile, nisu tako revnosno zapisivali.
Ne zna se gde je rođena, kako je provela mladost, gde se školovala i kog je porekla bila niti kako je upoznala Stefana Nemanju.
Žena iz senke
Spomen o samoj Ani, vrlo je štur i protivrečan. Tokom vekova priča o njoj gradila se više na osnovu predanja nego na osnovu materijalnih i pisanih izvora kojih o njoj skoro da i nema.
Freska u Dečanima krije NAJVEĆU TAJNU srednjevekovne Srbije: Ko je misteriozna srpska princeza?
Naverovatnije je bila plemenitog porekla, ali se ne zna da li je bila vizantijska ili grčka plemkinja, a legenda čak tvrdi i da je bila francuska princeza. Možda je najbolje držati se zapisa Ilariona Ruvarca koji je srpsku vladarku naslovio kao “Ana nepoznatog roda“.
Njeni sinovi – Sveti Sava i Stefan Nemanjić, koji su napisali opsežne biografije Stefana Nemanje, svog oca, o majci Ani daju vrlo šture podatke. Oni su zabeležili ono što se u Evropi toga doba i tražilo od žene, a to je da je Ana bila “dobra supruga, nežna mati, pobožna i milosrdna gospođa“.
Ovo odsustvo pisanja o majci, objašnjava se duhom srednjeg veka u kome je muškarac stub porodice pa i društva, a pisci koji su ujedno bili i monasi koji su kod žene poštovali samo smerno ponašanje pred svetom, nežnost prema porodici i poslušnost prema suprugu.
Majka kraljeva
Monah Teodosije koji je napisao žitije Svetog Save, o ženidni Stafana Nemanje piše: “Taj spomenuti muž, blagočestiv, bogobojažljiv, ništeljubiv, hrabrošću i vojnom veštinom sjajan kao niko drugi, svima dobrima na zemlji u sreći veoma izobilan, a uz to vrlinom, bezbolnošću i pravdom, milošću i krotošću ukrašen, uze po zakonu, sebi ženu po imenu Anu“.
PRINCEZA NEMANJIĆA NEOBIČNOG IMENA I MISTERIOZNE SUDBINE: Niko se u istoriji Srbije ni pre ni posle NIJE ZVAO KAO ONA!
Rastko Nemanjić ili Sveti Sava u žitiju svoga oca navodi da osim “žene svoje (Ane) Bogom danoga prvoga venca….ne bi učesnik drugog braka“. Ovo znači da se Stefan Nemanja ženio samo jednom i u braku sa Anom proveo ceo svoj životni vek.
Danas se puzdano zna da su Stefan Nemanja i Ana imali tri sina – Vukana, Stefana i Rastka. Monah Teodosije u žitiju Svetog Save piše da posle Stefanovog rođenja Ana i Nemanja dugo nisu imali dece.
– Mnogo vremena prođe i ne rodi više pomenuta blagočestiva Ana. Radi toga bejahu oboje u tuzi i žalosti jer im duše mnogo željaše da dožive još jedno dete – piše Teodosije.
PRELEPA, GREŠNA I “ŠUGAVA” PRINCEZA: Došla je kao zalog mira, a postala PRVA PROTERANA VLADARKA SRBIJE
Prema Teodosiju, vladarski par je imao i ćerke ali ne zna se koliko njih. Zabeležene su Jefimija, koja se udala za vladara Soluna, Elena, udata za bugarskog kralja Ivana Asena, i ćerka nepoznatog imena koja je bila majka bugarskog cara Konstantina I.
Pratila je muža do kraja
Izvesno je da je Ana u stopu pratila svog supruga Stefana Nemanju čak i kada je on rešio da napusti svetovnu vlast i posveti se duhovnom svetu. Ana se zamonašila istog dana kada i Stefan Nemanja.
Na praznik Blagovesti, 25. marta 1196. godine Stefan Nemanja je postao monag Simeon, a Ana je postala monahinja Anastasija. Smatra se da je tada imala više od 70 godina i da je monaške dane provodila u manastiru Presvete Bogorodice u Kuršumliji blizu Toplice.
Dete dato kao zalog mira: Ova kraljica imala je NAJGORU SUDBINU od svih srpskih vladarki
Zna se da je monahinja Anastasija preminula pre 1200. godine jer je u tada arhimandrit Sava sastavljao pravila za ponašanje studeničkih monaha, kada je zabeležio da je monahinja Anastasija preminula.
Do skora se nije verovalo da je Ana sahranjena u priprati Bogorodičine crkve koja je deo manastira Studenica koja je i zadužbina njenog muža. Novim istraživanjima pouzdano se otkrilo da to zaista jeste njen grob.
