Pošto su im pučisti dali četiri sata da se spakuju, knez Pavle i njegova porodica ukrcali su se u voz koji ih je odvezao do Grčke. Potom su neko vreme živeli u Kairu, pa u Najrobiju, a onda u Johanezburgu.
Kada se spomene izraz “kraljevska dinastija” ili “kraljevska porodica” svima je u glavi niz slika dvoraca, svečanih uniformi, kruna, hermelinskih ogrtača i balskih haljina. Međutim, kada je reč o kraljevskim dinastijama na našim prostorima to nije uvek bilo tako. Naročito u periodu od 1941. godine kada su Karađorđevići prognani iz zemlje.
Srbi nikada nisu oprostili knezu Pavlu činjenicu da se sastao sa Hitlerom. Međutim, pročitajte OVDE kakve je utiske sa tog susreta nosio srpski knez!
Duge godine života pod teškim uslovima u Africi završile su se onog trena kada su Karađorđevići stigli u Ženevu, krajem oktobra 1948. godine, zahvaljujući pomoći britanskog kralja Džordža i kraljice Elizabete.
Nakon toga, knez Pavle i knjeginja Olga živeli su u kući u Parizu koja je svojevremeno bila rezidencija jugoslovenskog kralja Aleksandra. U trenutku kada su se doselili u svoju novu izbegličku kuću, Karađorđevići su još gajili nadu da će se vratiti u Srbiju.
Njihova ćerka, princeza Jelisaveta, napustila je roditeljski dom sa 23 godine, a vratila se mnogo vremena kasnije. Iako u tom trenutku niko nije živeo u kući već četiri godine, sve je otalo netaknuto. U pratnji novinarke Mire Adanje-Polak šetala se vilom u kojoj su živeli njeni roditelji, otkrivajući detalje za koje ni sama nije znala. Pronašla je stare kvalitetne tkanine, kraljevske lepeze njene bake, kao i suncobrane svoje majke, fotografije, pisma…
Mnoga dokumenta kao i ispovest kneza Pavla koju beleži u jednoj svesci njegova žena kneginja Olga – nađeni su slučajno, zalepljeni ispod toaletnog stola u kupatilu.
– Sve je bilo tu, osim pisama između 1941. i 1945. godine. Neko ih je već odneo – zapisala je autorka Mira Adanja-Polak.
Idući kroz svoj nekadašnji dom, princeza Jelisaveta otkrila je nešto o knezu Pavlu i kneginji Olgi što je našoj javnosti bilo nepoznato.
Naime, članovi velike srpske kraljevske porodice živeli su u veoma lošim uslovima. Nisu želeli da troše novac na ulepšavanje odaja u kojima su spavali, već su sređivali samo dnevnu sobu, kako bi izgledala lepo kada neko dođe u posetu. Knez Pavle nije nikada krečio svoju sobu, a zidovi oko njegove postelje bili su u užasnom stanju.
Princeza Jelisaveta pronašla je i pismo u kojem se govori o veridbi njene majke sa danskim kraljem, za kojeg je trebalo da se uda – da nije upoznala kneza Pavla. Međutim, na Humanitarnom balu kod Zije Verner u Londonu upoznala je srpskog plemića a oksfordskog diplomca i brže-bolje raskinula veridbu.
Pronađena je i beležnica kneza Pavla u kojoj je zapisivao sve izdatke. U njegovim zapisima vidi se da je vodio računa da se uštedi što je više moguće, ali je istovremeno povećavao plate posluzi.
Knez Pavle preminuo je 1976. godine, a kneginja Olga je kuću vodila sve do 1990. godine. Preminula je 16. oktobra 1997. godine, a kuća u Parizu je godinu dana kasnije postala vlasništvo srpskog biznismena Filipa Ceptera.
