Autor ovog simbola, koji danas krasi srpsku svetinju, čuveni Nebojša Mitrić ubio se u avgustu 1989. godine, samo dvadesetak dana nakon što je krst postavljen na kupolu.

Tadašnja vlast najoštrijim kritikama zasula je umetnika i optužila ga da je njegov krst moderan i da odudara od srpskog. Pošto nije mogao da podnese toliki pritisak, vajar je digao ruku na sebe. Ubio se iz pištolja u svojoj kući u Palmotićevoj ulici u Beogradu, piše Srpski Telegraf.

Kada se politička situacija smirila, Mitrićevo idejno rešenje konačno je i u javnosti priznato za najbolje, a ovom velelepnom krstu danas se dive umetnici iz celog sveta.

Svedok najveće tragedije koja je zadesila čovečanstvo

Staro Sajmište
Wikipedia

Mitrić nije bio samo izuzetan talenat koji je našu umetnost uveo u evropske tokove već i svedok najveće tragedije koja je zadesila čovečanstvo. Ovaj veliki umetnik zapravo je beogradski Jevrejin koji je pukom srećom uspeo da preživi jedno od najmasovnijih pogubljenja na Starom sajmištu.

– Kada su nacisti vodili Jevreje Brankovom ulicom na pogubljenje u Sajmište, majka je Nebojšu, koji je tada imao jevrejsko ime, ubacila u obućarsku radnju “Mitrić”. On je ostao unutra sakriven i tako se spasao smrti. Ubili su mu i majku i oca. Obućar Mitrić prihvatio ga je kao svog sina, dao mu svoje prezime, a on je izrastao u neverovatnog umetnika – priča za Srpski telegraf čuveni vajar Miodrag Mišo Rogan.

Jedan je od najboljih vajara koji su živeli na ovim prostorima, bavio se sitnom plastikom, radio je u Zavodu za zaštitu spomenika kulture, a iza sebe je, pored brojnih dela, ostavio skulpture kneza Lazara u Kruševcu i despota Stefana Lazarevića u Beogradu.

Sveti sinod: Svi krstovi po Mitrićevoj skici

Sveti arhijerejski sinod je 22. septembra 1988. doneo odluku da se prihvati rešenje akademskog vajara Nebojše Mitrića i profesora Branka Pešića za izradu velikog krsta za centralnu kupolu Hrama Svetog Save na Vračaru, s tim da bude ceo pozlaćen. Odlučeno je i da se na osnovu tog rešenja urade i svi ostali krstovi koji će se postaviti na polukupole hrama.

Reinkarnacija

Nebojša Mitrić je rođen u Beogradu 1931. Diplomirao je na Akademiji primenjenih umetnosti 1952. Bio je jedan od najistaknutijih srpskih posleratnih vajara čija dela krase gradske trgove širom Srbije.

Dobitnik je plakete grada Beograda i Vukove nagrade. Pored krsta na Hramu Svetog Save autor je i biste despota Stefana Lazarevića na Kalemegdanu, a u Palati federacije nalaze se dve sobe prepune njegovih dela.

Rogan ističe i da je Mitrić napravio neverovatnu izložbu o sedam svojih reinkarnacija.

Samoubistvo je, na neki način, kako se tumači među ljudima koji se bave izučavanjem tih pojava, bilo i njegovo zaustavljanje reinkarnacije.