Knez Pavle Karađorđević bio je vladar Kraljevine Jugoslavije od 1934. godine zahvaljujući tome što je kralj Aleksandar Ujedinitelj imao najviše poverenja u njega i, kao da je predosećao atentat u Marselju, testamentom mu je ostavio namesništvo. On je od kneza zatražio da sačuva Jugoslaviju do septembra 1941. godine, kada bi prestolonaslednik Petar Drugi punio 18 godina i seo na presto.
Sticajem okolnosti, knez Pavle će otići ranije sa trona, posle puča 27. marta, a kome je prethodio 25. mart i priklanjanje jugoslovenske vlade Trojnom paktu. Upravo iz ovog razloga, knez Pavle i danas ostaje kontroverzna ličnost o kome su mišljenja oprečna.
– Knez Pavle se od 1913. godine školovao na Oksfordu u Engleskoj, gde je kasnije živeo mirnim porodičnim životom sa suprugom, princezom Olgom, održavajući dobre veze sa britanskom kraljevskom porodicom i aristokratijom. Tek 1925. godine došao je u Jugoslaviju, a sve do 1934. godine nije imao iskustva u politici. Njegova pažnja bila je do tada usmerena na kulturu, slikarstvo i muzeje – ispričao je istoričar Milovan Balaban na nedavno održanoj tribini “Slučaj kneza Pavla Karađorđevića” u Klubu “Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada.
SUSRET KOJI MU SRBI NISU OPROSTILI: Svi misle da mu se divio, a evo šta je KNEZ PAVLE REKAO O HITLERU
Kada je u veoma turbulentnom vremenu preuzeo kormilo države, knez je, koristeći iskustva kralja Aleksandra, pokušao da sačuva Jugoslaviju, baš prema želji svog pokojnog brata od strica.
– Posle kratke vlade Bogoljuba Jeftića, knez je mandat poverio sposobnom političaru, dotadašnjem ministru ekonomije i finansija, Milanu Stojadinoviću. Istovremeno, knez je pokušao da ostvari kontakt sa Mačekom, predsednikom Hrvatske seljačke stranke, kako bi se rešilo identitetsko hrvatsko pitanje i time Hrvati “vezali” za Jugoslaviju. Ali, zbog Stojadinovićeve vezanosti za Nemačku i Italiju, knez ga je smenio i dao mandat Dragiši Cvetkoviću – objasnio je Balaban.
TRAGIČNA SUDBINA SRPSKE KNEGINJE: Dva puta proterana lepotica koju ni POGIBIJA SINA nije mogla da slomi
Za sve ovo vreme, Evropa je polako hrlila u rat. Hitler je napredovao, Francuska je pala veoma brzo, Rumunija, Bugarska i Mađarska su pristupile Trojnom paktu, Grčku je napala Italija…
– Hitleru je bilo bitno da privoli i Jugoslaviju da uđe u Trojni pakt, a knez Pavle je tražio da ostane neutralan. Januara 1941. britanski ambasador došao je kod kneza Pavla i obavestio ga da se u Grčkoj iskrcava britanski korpus, te da neutralnost više nije dovoljna. Knez Pavle je odlučio da uradi nešto što je bilo suprotno onome što su Britanci tražili – jugoslovenska vlada potpisala je pristupanje Trojnom paktu – istakao je istoričar.
Britanska imperija obrušila se na kneza, a potom su ga jugoslovenski komunisti proglasili za izdajnika. Samo dva dana nakon potpisivanja pakta koji je Jugoslaviju, bar za neko vreme, trebalo da spase rata, 27. marta 1941. širom zemlje su izbile velike demonstracije koje su za posledicu imale smenu tročlanog namesništva na čelu sa knezom Pavlom Karađorđevićem.
BOLJE RAT NEGO PAKT: Jugoslavija je odbila saradnju sa nacistima, a Čerčil je to ovako OBJASNIO U JEDNOJ REČENICI
Prinuđen na egzil, knez Pavle je sa porodicom dospeo u Grčku, pa u Keniju, a zatim u Johanesburg. Tek 1952. godine prvi put je imao pravo da poseti Britaniju. Pavle je prisustvovao sahrani svog venčanog kuma, kralja Džordža Šestog, a bio je pozvan i na krunisanje današnje britanske vladarke, Elizabete Druge.
Do kraja života knez je živeo u Parizu. Mnogo manje je putovao, ali se posvetio umetnosti. Sakupljao je slike i retke umetnine koje je pred kraj života poklanjao muzejima i galerijama koje je voleo.
Preminuo je u septembru 1976. godine u Neiju, kraj Pariza. Sahranjen je u Lozani, na groblju Boa-de-Vo.
VELIKA TAJNA KUĆE U PARIZU: Iz vile u kojoj su živeli PROGNANI KARAĐORĐEVIĆI nestalo je samo OVO!
Krajem 2011. godine doneta je odluka o rehabilitaciji kneza Pavla Karađorđevića, a njegova supruga kneginja Olga rehabilitovana je 2013. godine.
Ukinute su sve izrečene sankcije i posmrtni ostaci kneza Pavla, kneginje Olge i njihovog sina Nikole ekshumirani su naredne godine i preneti u Sabornu crkvu u Beogradu. Dva dana kasnije, 6. oktobra 2012. godine sahranjeni su u crkvi na Oplencu, u zajedničkoj grobnici Karađorđevića, uz najviše državne počasti.
