Britanka Luiza Braun, u svetu poznata kao prva “beba iz epruvete”, 25. jula, na današnji dan, puni 40 godina.

Luiza je rođena carskim rezom na današnji dan 1978. godine u Oldemu, na severoistoku Engleske i težila je 2,6 kilograma. Lekari Patrik Stepto i Roberts Edvards oplodili su jajašce Luizine majke Lesli koja je devet godina bezuspešno pokušavala da zatrudni.

Lesli i njen suprug Džon kasnije su dobili još jednu ćerku, Natali, takođe začetu veštačkim putem, ali – Luiza je bila prva i jedinstvena!

Slava je imala i svoju cenu!

Prva vest o rođenju Luize Braun, Foto: prof.dr Slobodan Radulović

Luiza je, u intervjuu za “The Telegraph”, 2015. godine, otkrila da su u prvih nekoliko meseci po rođenju njeni roditelji bili bombardovani pismima prepunim mržnje, a stizale su i hartije poprskane krvlju u kojima je nazivana čudovištem.

– Bilo je preteće i strašno i, uzimajući u obzir vreme koje je ljudima bio potrebno da to sastave i pošalju preko sveta jednoj tromesečnoj bebi, rekla bih da je to bio bolesni čin nekih bolesnih umova – izjavila je Luiza u tom intervjuu, ali dodaje da je bilo i mnogo pisama podrške, naročito od parova koji su, kao i njeni roditelji, godinama bezuspešno pokušavali da dobiju bebu.

ODGAJANJE “BESMRTNE BEBE” S POČETKA 20. VEKA: Najluđi eksperiment ikada ovu devojčicu učinio je – VEČNOM!

Luiza Braun, “beba iz epruvete” danas, Foto: prof.dr Slobodan Radulović

“Beba iz epruvete” danas živi povučeno u Bristolu sa mužem Veslijem i dvoje dece začete prirodnim putem. Radi na brodogradilištu.

Iako je, povodom četiri decenije od ovog događaja, izjavila da bi joj bilo draže da je njen rođendan njena lična stvar, jasno joj je da je njenim rođenjem počela istorija koju do danas proslavlja između 6 i 8 miliona beba rođenih postupkom vantelesne oplodnje, sve njihove porodice, nauka i naročito medicina.

Proslavlja Luiza, ali i čitav svet!

“Zaboravljeni pioniri vantelesne oplodnje” – Robert Edvards, Patrik Stepto i Džin Purdi, Foto: prof.dr Slobodan Radulović

Četrdeset godina od rođenja prve bebe iz epruvete proslavlja i čuveni Muzej nauke u Londonu, petomesečnom izložbom posvećenom desetogodišnjem mukotrpnom istraživanju koje je 1978. godine konačno dovelo do rođenja prve “bebe iz epruvete”.

Vantelesnu oplodnju naučnici širom sveta smatraju najznačajnijim dostignućem humane medicine 20. veka, a londonski Muzej nauke je izložbom želeo da podseti i na troje naučnika, po mnogima, “zaboravljenih pionira vantelesne oplodnje” – Roberta Edvardsa, Patrika Steptoa i Džin Purdi, bez čijeg decenijskog odlučnog nastojanja da pobede problem neplodnosti danas ne bi imali desetine miliona srećnih ljudi koji su se ostvarili u ulozi roditelja.

Naučnici, političari i javnost su kritikovali tim govoreći da je ideja čudna i uvreda za prirodu. Ipak, kada se Luiza rodila svi odreda prozvali su je – čudom!

OČI ČITAVE PLANETE BILE SU UPRTE U NJEGA: Čitav svet s nestrpljenjem je čekao rađanje OVE BEBE U ZAGREBU

Problem koji nije zaobišao ni Srbiju

Lesli i njen suprug Džon sa tek rođenom Luizom, Foto: prof.dr Slobodan Radulović

Sterilitet je globalno postao sve češći problem u 21. veku, koji nije zaobišao ni Srbiju. I u našoj zemlji neplodnost muči gotovo svaki peti par, pa država sve više pažnje posvećuje ovom problemu.

Lekari, ipak, podsećaju da medicina još uvek nije dala odgovor na pitanje zašto vantelesna oplodnja nekada uspe, a nekada ne, te da je za uspešno ostvarenje trudnoće često neophodno više pokušaja.

– Na nužnost višestrukih pokušaja vantelesne oplodnje, na verovanje u ono što radite i na spremnost na istrajnost podseća nas i ova velelepna izložba posvećena nastanku revolucionarnog postupka vantelesne oplodnje – kaže prof. dr Slobodan R. Radulović jedan od naših najvećih stručnjaka u oblasti reproduktivnog zdravlja.

Kao naš pionir u oblasti vantelesne oplodnje prof. dr Radulović izražava nadu da će nauka krupnim koracima nastaviti i dalje, imajući u vidu da su u proteklih četrdeset godina nađeni odgovori i na problem muškog steriliteta, da su usavršena tehnološka sredstva poput 4D ultrazvuka, inkubatora za permanentno posmatranje razvoja embriona i sl., te da se uveliko radi na ispitivanju mogućnosti stvaranja jajnih ćelija od tkiva kože.

– Ipak, dok nauka radi svoje na nama je da iskoristimo postojeće mogućnosti i zato apelujem na državu, ali i na kompanije koje se rukovode principima društvene odgovornosti da zajedničkim snagama stvorimo mogućnost da i parovi u Srbiji mogu sebi da priušte višestruke pokušaje – zaključuje povodom 40-tog rođendana prve “bebe iz epruvete” profesor doktor Radulović.