Sve se tada, pred kraj leta ratne 1914. godine odigralo kao u snu. Iako oslabljeni, umorni i loše naoružani, Srbi su na Ceru krenuli da progone Austrougare duž celog fronta. Ostalo je zabeleženo da su se mnogi austrougarski vojnici udavili u Drini, bežeći u panici. Do 24. avgusta, Srbi su uspeli da oslobode i Šabac čime je Bitka na Ceru i zvanično završena. Od tog slavnog časa prošlo je tačno 104 godine.

REČ POVLAČENJE ZA NJIH NIJE POSTOJALA! Pobeda nakon koje je za SRPSKOG VOJNIKA saznao ceo svet

Svet je slavio i divio se hrabrosti i umeću srpskih vojnika i komande, a Stepa Stepanović – čovek zaslužan za veličansveni uspeh dobio je čin vojvode. Ipak, u celoj toj euforiji, za svoje vojnike Stepanović je imao nešto drugačiju poruku – umesto da pohvali sebe, on je istakao hrabrost i žrtvu upravo običnih ratnika, a naročito onih poginulih za domovinu. Njih, smatrao je vojvoda, potrebno je setiti se na dan pobede.

Neposredno po završetku bitke vojvoda Stepa Stepanović izdao je sledeću naredbu:

Cerska bitka
Arhiva
Slava cerskim i iveračkim junacima!

Sveta zemlja naše otadžbine očišćena je od neprijatelja, a krvlju njegovom zalivena su ona mesta koja je svojom poganom nogom oskrnavio…

Najveći teret bitke ponela je Kombinovana divizija, a najveću slavu dobili su oni njeni gorostasni junaci koji 3 (16) ovog meseca – prvog dana bitke pred zoru – onako silno udariše na Ceru neprijatelja po čelu i tim ga udarcem toliko zbuniše, da uneše strah i trepet u njegove redove…

Bitka je počela 3 (16) ovog meseca (i trajala četiri dana) na sveto Preobraženje – onoga dana, kada su austrijski đenerali po svom obećanju, trebali predati bečkom ćesaru Valjevo — pobeda je konačno dobijena 7, 8. i 9 (20, 21,. i 22) avgusta, kada su pobedonosne trupe ove armije gonile pobeđenog i posramljenog neprijatelja i kosile njegove redove gde god su stigle, zarobljavajući ga i pleneći mu oružje i spremu. Danas 9 (22) avgusta to je gonjenje završeno prebacivanjem i poslednjih neprijateljskih ostataka preko Drine…

U ime otadžbine i naroda srpskog, ja koji sam imao sreću da komandujem u ovoj bici, izjavljujem svoju najdublju zahvalnost junacima Druge armije, junacima koji izvojevaše ovu slavnu pobedu i prognaše neprijatelja iz otadžbine, kiteći svoje zastave slavom koja će sijati dok srpstva traje.

Pozivam junake Druge armije da svi zajedno uzviknemo: Slava cerskim i iveračkim junacima!

(Iz naredbe od 22. avgusta 1914. godine, neposredno po završetku bitke)