Na današnji dan pre tačno 38 godina u Beograd se slila svetska elita. Na istom mestu našli su se Leonid Brežnjev, Indira Gandi, Margaret Tačer, Muamer el Gadafi, Sadam Husein, Helmut Šmit i još stotine hiljada nepoznatih ljudi. Svi oni došli su iz jednog razloga - da na poslednji počinak isprate doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita.

 

Tačno u podne, 8. maja 1980. godine, nakon počasne straže koju su činili članovi Predsedništva SFRJ i Predsedništva CK SKJ, kovčeg sa telom Josipa Broza Tita, predsednika SFRJ koji je preminuo četiri dana ranije, iznet je iz Skupštine Jugoslavije i ponet na Dedinje.

Titov kovčeg je iznelo 8 admirala i generala JNA. Nakon govora Stevana Doronjskog, pogrebna kolona je krenula Ulicom kneza Miloša i Bulevarom Oktobarske revolucijedo bivše zimske bašte Titove rezidencije, Muzeja “25. maj“ i Kuće cveća.

TAJNA SMRTI JOSIPA BROZA: 38 godina posle, maršalov lični lekar otkrio – ovo su bile TITOVE POSLEDNJE REČI

Poslednji govor drugu Titu održao je Lazar Koliševski ispred Kuće cveća i tribine postavljene za strane državnike. 

Ko je sve ispratio Tita na poslednji počinak?

U godini u kojoj su Ujedinjene nacije imale 154 članice, Titovoj sahrani su prisustvovale delegacije iz 127 zemalja.

U Beogradu se tog 8. maja 1980. našlo 38 šefova država (kraljeva i predsednika), 5 prinčeva, 7 potpredsednika republika, 6 predsednika parlamenata, 10 predsednika vlada, 3 potpredsednika vlada, 12 ministara inostranih poslova, 20 članova vlada i 21 državni funkcioner. 

Bio je to nezapamćen slučaj u hladnoratovskoj istoriji sveta. U pogrebnoj povorci, rame uz rame, šetali su zapadni političari i socijalističke vođe, kraljevi i komunisti, predsednici i opozicionari… U Beogradu su tog dana bili Kurt Valdhajm, genaralni sekretar OUN-a, Leonid Brežnjev, predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR, Volter Mondejl, potpredsednik SAD, kao i Lilijan Karter, predsednikova majka. Veliku Britaniju su predstavljali princ Filip, suprug kraljice Elizabete II i predsednica vlade Margaret Tačer, a bila je tu i njena indijska koleginica Indira Gandi. Sadam Husein predstavljao je Irak, a Muamer el Gadafi Libiju.

Interesantna je i činjenica da je najveću delegaciju na sahranu poslala Zapadna Nemačka. Osim što je bila najbrojnija, u Beogradu 8. maja 1980. faktički se nalazio celokupni državni vrh te zemlje – kancelar Helmut Šmit, predsednik Karl Karstens i ministar spoljnih poslova Hans Ditrih Genšer. Teoretičari zavere i danas pričaju da je razlog tome bio taj što je Tito bio – “njihov čovek”. 

Zbog svih njih, još stotine hiljada bezimenih Jugoslovena, kao i činjenice da su direktan prenos sahrane preuzele televizijske stanice iz više od 40 zemalja ovaj događaj su odredile kao zvanično najposećeniju sahranu nekog državnika u novijoj istoriji.

Poslednji pozdav uz zvuke Internacionale

ŽIV JE TITO, UMRO NIJE! Juče, na 38. godišnjicu smrti Josipa Broza KOLONE ISPRED KUĆE CVEĆA (FOTO)

Uz zvuke Internacionale, kovčeg sa telom Josipa Broza je u 15:00h unet u Kuću cveća.

Bio je to kraj jedne velike ere, doba koga se još uvek sećaju svi oni koji na godišnjicu Titove smrti posećuju njegov grob. Statistika kaže da ih je za sve ove godine bilo preko 17 miliona.